Svi znamo da je sasvim prirodno da dete nauči da govori zahvaljujući interakciji sa okolinom, kao što će naučiti i mnoge druge stvari, na primer da prepoznaje boje. Ali kada je čitanje u pitanju, često roditelji vrše preveliki pritisak na dete (i na sebe), bez obzira što je i čitanje veština koju dete savlada kada za to dođe pravo vreme.
Mnogi roditelji, u nadi da će svojoj deci dati što bolju podršku, pokušavaju da ih pripreme za čitanje kupovinom radnih svesaka, telefonskih aplikacija ili računarskih softvera, neki čak angažuju i nastavnike pre nego što dete pođe u prvi razred. Od dece se iz godine u godinu očekuje da što pre počnu da čitaju. Ne tako davno, od deteta se očekivalo da kada završi prvi razred zna sva slova i da pravilno izgovara reči, tako da one budu što jasnije. Danas se to promenilo, pa cela gungula oko čitanja i učenja čitanja kreće još u vrtiću.
Međutim, iako su očekivanja roditelja, vaspitača, pa čak i društva u celini, uz godine u godinu, čini se, sve veća i veća, mnoga novija istraživanja razvoja dečjeg mozga pokazuju da prosečno dete jednostavno nije spremno za početak učenja čitanja pre nego što napuni 5 godina. A ako poneko dete i nauči da čita pre, to nije nužno znak da je ono pametnije od druge dece. Kao što rano prohodavanje deteta ne znači da će dete nesumnjivo da bude dobar sportista, tako ni rano učenje čitanja ne znači da će dete da bude inteligentnije od druge dece.
Ako očekuju više od deteta nego što to njegov normalan razvoj predodređuje, roditelji mogu samo da izazovu frustraciju kod deteta i sputaju njegovo interesovanje za čitanjem, i to baš kada mu ono bude najpotrebnije.
Opasne predrasude
Mala deca koja počnu rano da čitaju često se odmah proglašavaju za vunderkinde. Sa druge strane, kod roditelja mališana kojima je potrebno malo više vremena da savladaju tehniku čitanja, često se javlja sumnja da su njihovi mališani manje napredni u mentalnom razvoju. Međutim, to je čista i opasna predrasuda. Ima mnogo primera dece kojima je potrebno više vremena i više vežbe prilikom savladavanja umeća čitanja, a za koju se kasnije otkrije da su nadprosečno inteligentna.
Razlika između dece koja su brzo naučila da čitaju i ostale dece ispoljava se do trećeg razredaosnovne škole, posle toga uglavnom ne. To naravno ne znači da dete u prvom razredu ne treba podsticati na čitanje i da ne treba insistirati na tome. Međutim, očekivanje da dete od pet godina nauči da perfektno čita je jako loš pristup, pretenciozan i opterećujući za dete. Takav stav može slomiti dečji urođeni entuzijazam za čitanjem.
Mnogo je važnije kod mlađeg deteta razvijati mišljenje, maštu, naviku da bude slušalac, neko insistirati na tome da ono po svaku cenu nauči da čita. Za decu koja još nisu pošla u školu, najvažnije je da najpre razviju ljubav prema čitanju, pre nego što krenu u savladavanje tehnike čitanja. Dakle, deci treba čitati knjige i uključivati ih postepeno u čitanje, a ako ona sama osete da su sposobna i žele da nauče da čitaju pre nego što pođu u školu, tek onda, bez ikakvog pritiska, treba omogućiti učenje.
Čitati sa razumevanjem
Tehnika čitanja zahteva istovremno uključivanje više centara u mozgu ako taj ko čita želi i da razume pročitano.
Recimo da pročitamo reč „Pas“ (što smo upravo i učinili). Najpre oči detektuju slovni niz i šalju sliku u deo mozga koji je zadužen za razumevanje značenja stvari koje smo videli. Ove informacije se zatim prosleđuju u auditivnu regiju mozga, gde ih mozak prevodi u foneme; u ovom slučaju slovo „P“, slovo „A“ i slovo „S“. Mozak zatim sintetiše te foneme i određuje značenje reči „Pas“.
Međutim, da bi informacije prošle ceo ovaj krug, tačnije da bi se stvorila veza između svih pomenutih oblasti mozga, potrebni su vreme, iskustvo i praksa. Kako dete postaje starije, njegov rečnik obimniji, a njegova veština prepoznavanja pisma bolja, tako informacije obilaze ceo ovaj krugu sve brže, gotovo trenutno, a čitanje dobija potpuno drugačiju prirodu.
Više od reči
Naravno, čitanje uključuje mnogo više od samog dekodiranja nekoliko grupa slova, tj. nekoliko reči. Kvalitet čitanja zavisi od razumevanja pročitanog. Nije, dakle, dovoljno da dete zna da pročita reč „Pas“, nego ono treba da bude u stanju da razume da li je pas biće, mesto ili stvar, da razume gramatiku u svakoj rečenici, da zna da dramatizuje i kontekstualizuje priču u svojoj glavi (psi ne govore, ne idu u školu, ali psi laju, mašu repom i sl.), da saoseća sa likovima iz priče i da razume posledice i pouke.
Čitanje je složen zadatak koji zahteva razumevanje. Zadatak zasnovan na saznanju kako funkcioniše svet i kako funkcionše jezik.
Dakle, iako dete mlađe od 5 godina nije u stanju da transformiše slovne znake u foneme u rečima, ono je u stanju da stvori kontekstualnu osnovu koja će mu omogućiti da rečima daje njihovo pravo značenje.
U tome je suština.
Od svog rođenja deca razvijaju sposobnost čitanja kroz druga životna iskustva: slušanje, pričanje, crtanje, kroz igru i kroz sve druge aktivnosti koje svakodnevno obavljaju. Tako se stvaraju zdravi temelji na kojima će se se uspešno razviti i veština čitanja, kao i ljubav prema knjigama i prema pisanju.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
