Mnogi ne bi mogli da zamisle dan bez nje. Sa njom se dan počinje, uz nju se vode mnogi bitni, ali i sasvim obični razgovori, a pritom je i jedno od jeftinijih pića kojima možete počastiti sebe i druge. Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i zbog toga, sasvim opravdano, smatra se najpopularnijim pićem na planeti posle vode. Danas se obeležava Svetski dan kafe!
Sve do nedavno, ovaj dan se u većini zemalja obeležavao 29. septembra, dok se samo u Japanu slavio 1. oktobra. Međutim, poslednje tri godine sve više se pominje upravo današnji dan kao Dan kafe. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica ovog napitka. Jedna od prvih poznatih priča o ovom napitku potiče još iz devetog veka, i to iz Etiopije. Naime, tamošnji pastir je jednom prilikom primetio da su njegove koze postale živahnije nego inače, nakon što su jele crvene bobice nekog žbuna. Okusivši ih i sam, pastir je iskusio potpuno isti osećaj živahnosti.
Krajem 15. veka kafu su po Bliskom i Srednjem istoku proširili putnici koji su se vraćali iz Arabije. Arapi su, inače, čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja ovog napitka, ali su je Indusi uspešno prošvercovali u Indiju. Zapravo, transport kafe bio je zakonom zabranjen, pa se njeno širenje svetom započelo krijumčarenjem. Ubrzo potom, kafa je „stigla“ i do Carigrada, dok je u 17. veku dospela i u Mletačku republiku, odakle se proširila celom Evropom.
Kafana, kao mesto u kome se u početku pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala osobitost socijalne kulture. Smatra se da je prva „kafedžinica“ u Beogradu otvorena još sredinom 16. veka, istovremeno kada i u Istanbulu. Međutim, određene religije su u početku zabranjivale kafu i proglašavale je satanističkim napitkom, ali je ona i uprkos tome postala sveprihvatljivi napitak. Inače, ljudi tokom istorije iz neznanja nazivali su je i lekom, drogom, osvežavajućom infuzijom, napitkom od kojeg se ne spava i slično. Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitvino dejstvo na raspoloženje i budnost, ali podiže i nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju. Ipak, stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna dnevna količina ovog napitka do devet šoljica.
Do pre par godina postojalo je svega nekoliko lokala koji kvalitetnom kafom upravo pokušavaju da promene navike ispijanja kafe kod nas, ali danas je sve veći broj specijalizovanih lokala koji služe samo kvalitetnu kafu, više različitih vrsta, koju melju upravo pred gostima. Bilo kako bilo, teško je zamisliti početak dana bez kafe i njenjog neodoljivog mirisa. Najbolji način da pauziramo u toku dana, da se resetujemo kako bismo obezbedili efikasnije delovanje u nastavku, jeste da sebi priuštimo užitak. Taj svojevrsni ugođaj koji će nas umiriti, oraspoložiti i učiniti da se vratimo na pravi kolosek predstavlja najjednostavnije rešenje u borbi protiv prezasićenosti sadržajima koje nosi prosečan dan. Naša fizička i psihička snaga jesu potrošni resursi koje je neophodno obnavljati. U smislu prevencije ili leka protiv iscrpljenosti saveznik nam je uvek stara dobra kafa.
Možda nije zanimljiv kao sadržaj taloga „okrenute šolje“, ali sadržaj šoljice kafe beskrajno je inspirativan i motivišući. Osim same kafe, u njoj se mogu pronaći i blagi dodaci mleka i šećera za sladokusce ili alkohola za odvažne. Svakako, neizostavni su kašikica zdravlja i decilitar hedonizma. Budite sopstvena kafe kuvarica, ubacite espreso kapsulu omiljenog ukusa u aparat ili zakuvajte šoljicu kafe na tradicionalan način, slaveći tako, u najmanju ruku, radost uživanja u malim stvarima.
025.rs/redakcija/Bojana Tomić
