Čim se rode, bebe pokušavaju neverbalno da komuniciraju sa odraslima, što se često, zbog nerazumevanja, loše protumači.
U početku, poput istraživača, bivaju usredsređene na čula, jer ih to najviše fascinira, objašnjavaju dečji psiholozi.
Nije neuobičajeno videti bebu kako se hvata za uvo ili prste gura u uši. Ukoliko je mirna dok to radi ne treba brinuti, ali ako pravi bolne grimase i plače, najčešće se radi o upali ušiju, pa je treba odvesti pedijatru.
Slično se ponašaju i sa očima. Ponekad ručicama skrivaju jedno ili oba oka, pozivajući vas tako na igru. Trljanje očiju često je znak umora, ali ako su reakcije učestale, treba je odvesti očnom lekaru, savetuju stručnjaci.
Kada je reč o verbalnoj komunikaciji, beba to počinje da ispoljava oko osmog meseca karakterističnim gukanjem. Onda dolaze prve reči, koje u početku ne označavaju konkretan pojam. Pa tako reč “mama” može biti upućena mami, ali i tati i baki…
Foto: Profimedia/ilustracija
Tek oko prvog rođendana većina ima sposobnost da imenuje nekoliko pojmova, vezanih za konkretan objekat. Od tada pa nadalje, bebin vokabular se naglo obogaćuje. Ono što još ne umeju da izgovore nadomešćuju pokaznim gestovima, ili odrasle vode do predmeta koji žele da dobiju.
Na taj način mame i tate imaju sve više mogućnosti da ih pravilno razumeju i zadovolje njihove potrebe.
Preuzeto: srbijadanas.com
