Pre 300.000 godina, kada su Zemljom još hodali mamuti, preko Balkanskog poluostrva vodila je ruta kojom su se neandertalci širili ka istoku. Dokaze za to pronašli su srpski i kanadski naučnici u pećini Velika Balanica u Sićevačkoj klisuri, a svoje otkriće objavili u prestižnom časopisu “Journal of Human Evolution”.
Dr Dušan Mihailović, koji se nalazio na čelu srpskog dela tima, kaže da su neandertalci na prostoru današnje Srbije živeli vrlo rano – tokom srednjeg dela pleistocenske epohe.
“Ta pećina dokumentuje vrlo ranu ekspanziju neandertalaca prema istoku. Zanimljivo je da su u Velikoj Balanici u istom sloju u kome su nađeni ljudski ostaci, nađene i alatke koje su veoma slične alatkama sa nalazišta na Bliskom istoku. To pokazuje da je pre 300-240 hiljada godina došlo do kontakta i kulturnih interakcija između populacija koje su u to vreme naseljavale Balkan i Bliski istok”, objašnjava dr Mihailović.
O susretu dve populacije svedoče četiri zuba pronađena u Velikoj Belanici – jedna dečja šestica i tri zuba odraslih pojedinaca koji su ispitivani u okviru projekta “Neanderthal and Early Modern Human interactions in the Central Balkans” (“Interakcije neandertalaca i ranih modernih ljudi na centralnom Balkanu” ili samo NEEMO) koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.
“Otkriveni zubi pokazuju najviše sličnosti sa ranim pripadnicima loze neandertalaca sa lokaliteta Sima de los Huesos u Španiji, koji se datuju na oko 430.000 godina pre sadašnjosti. Nalazi iz Velike Balanice potiču iz sloja koji je nataložen pre oko 300.000 godina, što ove nalaze čini najstarijim poznatim ostacima neandertalaca izvan prostora zapadne Evrope”, objašnjava dr Mihailović.
Velika i Mala Balanica – svedoci evolucije
Pećine u okolini Niša počele su da privlače pažnju istraživača još krajem 19. veka, svega nekoliko decenija nakon što su prikupljeni prvi dokazi o ledenim dobima, evoluciji čoveka i kulturnom razvoju u starijem kamenom dobu.
Velika i Mala Balanica su otkrivene prilikom obilaska terena pre početka izgradnje autoputa Niš-Dimitrovgrad, a arheološka istraživanja koja finansira Ministarstvo kulture i informisanja su započeta 2004. godine i traju u kontinuitetu sve do danas. Od 2009. godine realizuju se u saradnji sa profesorkom Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu.
Već u ranoj fazi istraživanja pokazalo se da obe pećine predstavljaju izuzetno značajna nalazišta: u Velikoj Balanici su otkriveni brojni artefakti, ostaci faune i vatrišta iz srednjeg paleolita dok je u Maloj Balanici, ispod sloja sa srednjopaleolitskim artefaktima, nađena vilica fosilnog čoveka.
“Iako je na samom početku istraživanja bilo jasno da je reč o izuzetno bogatom srednjopaleolitskom nalazištu, otkriće vilice fosilnog čoveka u Maloj Balanici iz 2006. godine otvorilo je potpuno novu dimenziju u istraživanju najranije praistorije ovog dela Evrope. Pokazalo se naime da je reč o vilici Homo hajdelgergenzisa (koji je nedavno preimenovan u vrstu Homo bodoensis), za koju je utvrđena starost od više od 400 hiljada godina”, objašnjava dr Mihailović.
Ta vilica hronološki može da se veže za početak stalnog ljudskog prisustva u Evropi. Za razliku od zapadno evropskih hajdelbergenzisa, fosil iz Male Balanice ne sadrži neandertalske elemente, što svedoči o tome da u hladnim periodima Balkan nije bio izolovan od ostatka Evroazije, kao što je to bio slučaj sa zapadnom Evropom.
“Već tada smo pretpostavili da postoji mogućnost da se ljudski fosili javljaju i u Velikoj Balanici, što su novija istraživanja i potvrdila”, objašnjava dr Mihailović.
Osim u Velikoj Balanici, ostaci neandertalaca u Srbiji su nađeni i u pećini Pešturina, udaljenoj svega nekoliko kilometara od Balanice.
“Ti ostaci su nedavno redatirani u period pre 111 hiljada godina (prethodni datumi su ukazivali na starost od 102 hiljade godina). Jedan neandertalski zub iz Pešturine sadržao je zubni kamenac u kome se očuvao DNK bakterija koje su nekada činile oralni mikrobiom te individue. Kada su te bakterije identifikovane, pokazalo se da je reč o bakterijama koje su imale važnu ulogu u varenju hrane, odnosno u razlaganju ugljenih hidrata u šećere, na osnovu čega je utvrđeno da su neandertalci osim mesa, u ishrani koristili i biljnu hranu. Kada je reč o mesnoj hrani, treba reći da su neandertalci lovili različite vrste životinja: mamute, nosoroge, bizone, divlja goveda, ali i konje, jelene, kozoroge, divokoze i druge vrste životinja. Smatra se da su ih uglavnom lovili iz zasede i da su u lovu koristili koplja na čije vrhove su usađivali šiljke od okresanog kamena”, kaže dr Mihailović.
Ko su bili neandertalci?
Neandertalci su podvrsta čoveka, koja se anatomski razlikovala od modernih ljudi. Nastali su pre oko 400.000 godina u zapadnoj Evropi, a zatim su se širili ka Aziji i stigli čak do Sibira.
Njihova brojnost je bila najveća u periodu poslednjeg interglacijala (pre 130.000-70.000 hiljada godina) kada su bili rasprostranjeni na čitovom Balkanu. Čuveni su nalazi iz Krapine u Hrvatskoj, a njihovo prisustvo na obodu Niške i Leskovačke kotline potvrđeno je u Mečoj i Golemoj dupki, na Kremencu i na obroncima planine Radan.
Najbogatiji ostaci prikupljeni su u pećini Pešturina u Jelašnici, za koju se pokazalo da predstavlja pravu paleontološku riznicu. U donjim slojevima pećine, datiranim na period pre 100.000 godina, nađena je ogromna količina ostataka faune, uključujući mamute, nosoroge, konje, bizone i divlja goveda (turove), a nađeni su i ostaci neandertalaca, kao i vrhovi koplja od kamena.
Specifičnost Velike Balanice se ogleda u tome da je reč o jednom od najstarijih lokaliteta u Evropi na kome postoje svedočanstva o prelazu iz donjeg u srednji paleolit. Taj prelaz su obeležili počeci kontrolisane upotrebe vatre i organizovanog lova. U isto vreme dolazi da naglog skoka kognitivnih sposobnosti naših predaka o čemu svedoči i proces encefalizacije koji se manifestuje u povećanju veličine mozga.
“S obzirom da su otkriveni samo dentalni ostaci (zubi), o izgledu ovih drevnih ljudi se ne može reći puno na osnovu direktne analize materijala. Međutim, znamo da druge populacije ranih neandertalaca – Sima de los Huesos, na primer – pored karakteristika tipičnih za neandertalace (oblik isturenih nadočnih lukova, specifična isturenost srednjeg dela lica, detalji anatomije zuba itd.), pokazuju i određene primitivne morfološke karakteristike, koje podsećaju na drevnije vrste ljudi, kao što je Homo erectus”, objašnjava dr Mihailović.
Sledeći cilj – rekonstrukcija porekla neandertalaca
Zaštita nalazišta iz Sićevačke i Jelašničke klisure imaju izuzetan značaj za razumevanje kulturne i biološke evolucije čoveka. Kao takva, ona su zaštićena Zakonom o kulturnim dobrima i međunarodnim konvencijama o očuvanju kulturnog nasleđa.
Istraživanja se nastavljaju, a u budućnosti bi trebalo da se dodatno rasvetle kulturne i demografske promene u najranijoj praistoriji. U istraživanja u okviru projekta NEEM, pored profesorke Mirjane Roksandić, biće uključeni i drugi specijalisti iz inostranstva, kao što su dr Kozimo Post sa Univerziteta u Tibingenu (paleogenetička ispitivanja), profesor Norber Mersije sa Univerziteta u Bordou (datovanje metodom termoluminiscencije i optičke luminiscencije), dr Mark Sir iz Nacionalnog centra za proučavanje evolucije čoveka u Burgosu (paleomagnetsko datovanje), dr Suzan Mencer i prof. Kristofer Miler sa Univerziteta u Tibingenu (sedimentološke analize) i prof. Hoze Karion sa Univerziteta u Mursiji (palinološke analize).
“Od budućih istraživanja očekujemo nove nalaze, uključujući ljudske ostatke, koji će nam omogućiti još bolji uvid u način života i materijalnu kulturu zajednica koje su naseljavale područje centralnog Balkana u najranijoj praistoriji. Jedan od glavnih ciljeva je i da nađemo ostatke ranih neandertalaca sa očuvanom DNK. Ukoliko bismo u tome uspeli, mogli bi precizno da rekonstruišemo poreklo neandertalaca koji su nekada davno naseljavali ovo područje i njihovu povezanost sa populacijama koje su naseljavale susedne oblasti”, kaže dr Mihailović.
Izvor: Euronews Srbija, Staša Rosić / Foto: Dušan Mihailović
