Prve informacije o upotrebi toalet-papira datiraju iz 6. veka naše ere na kineskim dvorovima i među ostalim bogatim građanima Kine. Međutim, ta korisna inovacija nije baš brzo stigla i u ostale delove sveta.
Postoji zapis iz 8. veka naše ere u kojem jedan muslimanski putnik zapaža kako “oni (Kinezi) ne vode računa o čistoći i ne umivaju se vodom kad su ’učinili svoje’ već se samo obrišu papirom“.
Šta se koristilo pre toga?
Tokom istorije ljudi su koristili sve što su mogli zapravo, od sopstvenih ruku do klipova kukurza, snega, lišća, kamenja, školjki, životinjskog krzna kao toalet-papir.Prema artefaktima jedan od najstarijih izuma za tu svrhu bio je higijenski štap korišćen u Kini pre 2000. godina. Bio je napravljen od bambusa a vrh mu je umotan u tkaninu.
Štap su koristili još pre nove ere u Japanu, kao i Grci i Rimljani. Štap na čijem je vrhu bio sunđer, naravno morski, nalazio se u javnim kupatilima za opštu upotrebu. Dezinfikovao se u kanti sa slanom vodom u kojoj je bilo i sirćeta.U to vreme se koristio i komad od keramike u obliku kruga.
Kasnije su se umesto toalet-papira koristili i mahovina, seno, komadi tapiserije.
Francuski romanopisam Francois Rabelais u 16 veku napisao je satiričnu pesmu o upotrebi svega i svačega u toaletu. U toj pesmi se prvi put spominje toaletni papir, ali je pisac rekao da je on neefikasan.
