Osećati se voljenim i sigurnim nije samo dobro za mentalno zdravlje, već utiče na razvoj i visinu. To je zaključak iz fascinantne studije koja se bavila evidencijom visine od 1800-ih do 1990-ih i analizira vezu sa ekonomskim uslovima.
Obimno istraživanje profesora Berija Bogina sa Univerziteta Lafboro otkriva „nedostatak ljubavi i nade odlaže rast, ometa razvoj i sazrevanje, pa čak može i da ubije“. Ljubav i nada su ključni faktori u promovisanju zdravog ljudskog razvoja .
Profesor Bogin definiše „ljubav i nadu“ kao „sigurnost i pozitivan emocionalni intenzitet društvenih odnosa koji su potrebni svim ljudima“ kao i „sposobnost da sebe vidimo u boljem svetu“. On je pronašao ovu vezu između naše visine i ljubavi i nade više puta tokom decenija.
Prema njegovim istraživanjima, ljudi rođeni tokom ekonomske recesije, kao što je Duga depresija 1873-1896, su bili niži od ljudi rođenih u prosperitetnija vremena.
Zapisi o visini beba u dečjim domovima i sirotištima, koji prate preko 300 godina, pokazuju da su deca često imala loš fizički i mentalni razvoj i visoku stopu smrtnosti.
Profesor Bogin veruje da nesigurnost i stres mogu da ubiju, za šta je primer veoma visoka stopa smrtnosti u sirotištima, u vreme velikih kriza, kroz evropsku istoriju i u Njujorku. Tokom 1920-ih, kada je većina odojčadi mlađe od dve godine u dečjim domovima umrla, osnovna briga nije bila dovoljna, jer su deca rasla bez ljubavi ili vezanosti za drugu osobu.
S druge strane, kada su ljudi i deca, bili rasterećeniji i osetili više ljubavi i nade, otkrio je da se njihova visina povećavala. Objašnjavajući nalaze, profesor Bogin je rekao: „Ljubav i nada igraju suštinsku ulogu u pomaganju ljudima da rastu na zdrav način.”
Kao vrsta, potrebna nam je jaka društvena i emocionalna vezanost, drugim rečima: ljubav. On veruje da ova vezanost promoviše skoro sve biološke funkcije, kao što su varenje i zdrav imuni sistem, sreća i pozitivan pogled na život.
On dodaje: „Većina dece sa problemima u rastu živi u društvima sa ogromnim društvenim, ekonomskim i političkim nejednakostima. Ova društva su često nasilna. Strah izazvan nejednakostima i nasiljem stvara emocionalni teret koji usporava rast u visinu i istovremeno podstiče rast težine.
„Potrebne su nam nove intervencije da bismo se uhvatili u koštac sa strahom od nejednakosti i nasilja i nadam se da će moje istraživanje moći da promovišu promene u socijalno-ekonomskim politikama za pravedniji i mirniji svet.
