Osobe koje imaju niske koncentracije ovog vitamina u organizmu mogu osetiti slabost, umor, trnjenje u rukama i nogama, mogu biti zbunjeni i zaboravni.
Vitamin B12 je značajan za funkcionisanje mnogih organa u ljudskom organizmu. Učestvuje u metabolizmu amino-kiselina, obnovi mijelina i stvaranju ćelija koštane srži. Vitamin B12, ili kobalamin, posebno je važan za zdravlje nervnih ćelija i stvaranje DNK i RNK. Zajedno s folnom kiselinom neophodan je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Ova dva vitamina regulišu imunološku funkciju i raspoloženje. Oni mogu smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Njegov nedostatak u organizmu može da izazove niz zdravstvenih problema, a ljudi su šokirani kada od lekara saznaju da, na primer, teško hodaju jer im nedostaje baš vitamin B12.
Kako ističe primarijus dr Marija Lazarević, specijalista opšte medicine iz Loznice i doktorand neuronauka, nedostatak vitamina Be12 dovodi do hematoloških i gastrointestinalnih, ali takođe i do neuropsihijatrijskih poremećaja i simptoma kao što su neuropatija, cerebralna ataksija, kognitivno oštećenje i poremećaji raspoloženja. Sve ovo može nastati kao rezultat nedovoljnog unosa, neadekvatne apsorpcije ili njegove smanjene iskoristljivosti. Usled nedostatka ovog vitamina nastaje degeneracija određenih delova kičmene moždine s posledičnom neuropatijom.
– Kognitivnu disfunkciju pacijenata često prati i razdražljivost, depresivnost, a u nekim slučajevima i njihova psihotičnost. Nedostatak vitamina Be12 najčešće dovodi do blagog kognitivnog oštećenja. U literaturi se blagi kognitivni poremećaj pominje već oko četiri decenije. On predstavlja graničnu zonu između fiziološki uobičajenih kognitivnih promena u starenju i veoma rane demencije. Smetnje koje se javljaju s memorijom su blage i ne onemogućavaju svakodnevno samostalno funkcionisanje, ali su, ipak, neodgovarajuće pacijentovim godinama i obrazovanju. Osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svakodnevnom životu, vozi se gradskim ili međugradskim prevozom, plaća račune, obavlja kupovinu i običnom posmatraču izgleda normalno. Ovaj nivo kognitivnog oštećenja osobe nije dovoljan da ugrozi njeno svakodnevno funkcionisanje. Ali kod 10–20 odsto pacijenata sa blagim kognitivnim poremećajem kasnije će se razviti Alchajmerova bolest – ističe dr Lazarević.
Osobe koje imaju niske koncentracije ovog vitamina u organizmu mogu osetiti slabost, umor, trnjenje u rukama i nogama, mogu biti zbunjeni i zaboravni. Pacijenti se žale da im gori jezik, nemaju apetit, gubite težinu, a mogu imati i dijareju.
– Prve abnormalnosti nedostatka vitamina B12 najčešće su na nivou senzacije u nogama. Skoro svi pacijenti imaju određeno oštećenje senzacije (osećaj vibracije i položaja), pa dolazi i do zanošenja pri hodu. Periferna neuropatija može se utvrditi kod oko 25 odsto pacijenata s nedostatkom vitamina B12. Nekada se javljaju i optička neuropatija sa simetričnim, bezbolnim i progresivnim gubitkom vida, kao i poremećaji sfinktera (konstipacija i retencija urina – nemogućnost pražnjenja bešike). Nedostatak vitamina Be12 kod nekih pacijenata manifestuje se i slikom psihoze, poremećaja u ponašanju, psihomotornim nemirom, halucinacijama, nesanicom, nepoverenjem, prekomernom sumnjom u druge ljude, depresijom i anksioznošću – naglašava dr Lazarević.
Naša sagovornica ističe da je potrebno da se uradi dijagnostika kojom se proverava funkcija hematopoeznog, gastrointestinalnog, centralnog i perifernog nervnog sistema. Najpre je neophodno da se utvrdi nivo vitamina B12 u krvi. Redovna kontrola ovog vitamina je veoma važna za održavanje zdravlja, odnosno zdravog organizma, s obzirom na sve posledice koje smanjeni nivoi ovog vitamina u organizmu mogu izazvati.
– Normalne vrednosti za odrasle variraju od laboratorije do laboratorije (u zavisnosti od metode određivanja), ali su uglavnom u opsegu od 200 do 600 pg/ml ili 150–650 pmoll. Potrebno je utvrditi da li pacijenti imaju i pernicioznu anemiju, vrstu megaloblastične anemije. Da bi se dokazala megaloblastična anemija, utvrđuju se vrednosti homocisteina i metilmalonske kiseline u serumu. Nalaz elektromioneurografije (EMNG) u nedostatku vitamina B12 pokazuje znake oštećenja živaca. Sama dijagnostika blagog kognitivnog oštećenja uključuje više psiholoških testova kojima se utvrđuje stepen kognitivnih sposobnosti. Jedan od najčešće korišćenih testova je kratki orijentacioni test – MMSE, koji nam pokazuje da li postoji kognitivni pad. Koriste se i testovi koji ispituju psihološku funkcionalnost pacijenata, a pored psiholoških testova, koriste se i kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca, PET skener i EEG – navodi dr Lazarević.
Problem se javlja kod 12–18 odsto osoba starijih od 60 godina. Praćenjem ljudi koji imaju više od 70 godina utvrđeno je da stopa progresije blagog kognitivnog poremećaja iznosi pet-šest odsto godišnje.
Problem se leči jednostavno nadoknadom vitamina B12, i to konzumiranjem namirnica koje sadrže ovaj vitamin. Pored toga, koriste se suplementi s različitim koncentracijama ovog vitamina. Neki pacijenti ga primaju injekcijama u zavisnosti od procene lekara.
Glavni izvor ovog vitamina su namirnice životinjskog porekla (meso, džigerica, mleko, jaja, riba, školjke).
Preuzeto: politika.rs
Foto: Pixabay
