Skorašnja istraživanja su dovela u sumnju efikasnost mamografije (rendgenskog pregleda dojke) jer pokazuju da ima gotovo zanemarljiv uticaj na smanjenje smrtnosti od raka dojke, navodi u svom nedavnom članku ugledni američki lekar dr Merkola.
Nekoliko skorašnjih istraživanja, kao i članak objavljen u oktobru prošle godine u časopisu Journal of the National Cancer Institute, dovode u sumnju efikasnost mamografije, jer statistika pokazuje da je smanjenje smrtnosti koje se duguje mamografskim pregledima toliko malo da se može smatrati gotovo nepostojećim – 2,4 slučaja na 100.000. 2
“Specifične studije smrtnosti u Švedskoj slažu se sa drugim proučavanjima koja su saopštila da rendgenski pregled ima mali ili nikakav uticaj na smanjenje smrtnosti od raka dojke među ženama između 40 i 69 godina”, kaže se u ovoj studiji. Vođa jednog drugog istraživanja, dr Filip Otje, sa International Prevention Research Institute u Lionu, Francuska, primetio je:
“Kada se žene informišu o mamografskom pregledu, ta informacija bi trebalo da bolje istakne nesigurnost efikasnosti tog metoda i da naglasi koliki su rizici od pogrešne dijagnoze i nepotrebnih/preteranih tretmana”.1
Problem pogrešne dijagnoze
Problem sa mamografijom leži u tome što usled lažnih pozitivnih dijagnoza na rak dojke, zbog kojih se dalje sprovode nepotrebne i invazivne procedure kao što su biopsija, hirurški zahvati, zračenje i hemoterapija, mamografija često donosi više štete nego koristi, navodi dalje u svom članku dr Merkola.
Tokom prethodne godine, institut Nordic Cohrane Center je izdao brošuru u kojoj objašnjava potencijalne dobrobiti i potencijalne rizike od mamografije. U toj brošuri se tvrdi da se, na osnovu dostupnih istraživanja, ne smatra da je poželjno da se žene podvrgavaju rendgenskom pregledu dojke. Nakon sistematskog pregleda nasumično odabranih ispitivanja mamografije, autori zaključuju da
“Od 2000 žena koje bi se redovno pregledale mamografijom tokom 10 godina koristi bi imala samo jedna, pošto bi izbegla smrt od raka dojke koji bi pregledom bio otkriven u ranoj fazi.
Pošto nije moguće razlikovati opasne i bezazlene ćelijske promene i rak, svaka promena se leči.
Zato mamografija dovodi do toga da se mnoge žene leče od raka koji nemaju, i koji ne bi ni dobile. Na osnovu randomizovanih studija, ispada da
Ukoliko se 2000 žena redovno pregleda tokom 10 godina,
– 10 žena će se smatrati obolelim od raka iako nisu obolele i biti nepotrebno lečene. Njima će biti uklonjen ili deo dojke ili cela dojka, često će dobiti zračenje, a ponekad i hemoterapiju.
Ovakvo lečenje zdravih žena povećava rizik od smrtnosti od srčanih oboljenja, kao i raka.
Gotovo 10% dijagnoza su pogrešne
Dakle, statistika pokazuje – da bi se spasao život jedne žene zahvaljujući mamografiji,
– 2000 žena mora da se redovno pregleda (mamografijom) tokom 10 godina
– 200 žena će biti lažno pozitivne (na rak dojke)
– 10 od njih će biti podvrgnuto hirurškoj intervenciji i/ili hemoterapiji iako u stvari nemaju rak.”3
Greške u slučaju “gustih grudi”
I na kraju, pored lažnih pozitivnih rezultata, tj. onih kod kojih se mamografijom ustanovi rak koga nema, postoje i lažni negativni rezultati, koji se posebno često pojavljuju kod tzv. “gustih grudi”. “Guste grudi” imaju manje masnog, a više žlezdanog i vezivnog tkiva. (Gustina se određuje kliničkim i drugim metodama) Njujorški radiolog dr Tomas Kolb, specijalista za mamografiju, pokazao je da su mamogrami pogrešili u 60% slučajeva kod žena koje imaju veću gustinu grudi.
U američkim državama Njujork i Virdžinija su čak doneseni zakoni kojim se zahteva da se ženama koje imaju “guste grudi” preporuči da potraže druge metode pregleda umesto mamografije. Procenjuje se da čak do 75 posto žena u 40-tim, a oko 50% svih žena imaju grudi veće gustine, što uvećava verovatnoću da će mamogram biti neefikasan i netačan.
Alternativa je termografija
Na osnovu svega navedenog, dr Merkola u svom članku navodi da bi sigurniji metod pregleda dojke, radi ranog otkrivanja raka dojke, trebalo započeti jednom novom procedurom koja se naziva termografija i koja je apsolutna neškodljiva – maltene isto koliko i fotografisanje. Termografija ne zahteva mehaničko pritiskanje dojke, niti emituje jonizujuće zračenje, a može da otkrije znake fizioloških promena nastalih usled upala i/ili povećanog protoka krvi nastalog usled prisustva tumora i to 8 do 10 godine pre nego što mamografija, ili fizički pregled (opipavanje) može da otkrije uvećanje tumorske mase.
Dakle, preporuka dr Merkole za bezbedniji pregled dojke bila bi: najpre termografija, potom klinički pregled ili samopregled opipavanjem, potom, ukoliko ima potrebe, ultrazvuk, pa takođe, ukoliko ima potrebe po preporuci lekara, magnetna rezonanca, navodi ovaj lekar.
Mere preventive
I naravno, tu je uvek preventiva, a dr Merkola posebno preporučuje:
– Vitamin D, za koji je dokazano da deluje preventivno protiv kancera. Sintetiše se u koži sunčanjem (15-20 minuta direktnog izlaganja suncu u bezbedno vreme, tj. do 10 ujutru i posle 6 po podne), a zimi je preporučljivo uzimati suplemente, jer ogromna većina namirnica ne sadrži vitamin D
– Smanjiti unos šećera. Dokazano je da posebno fruktoza podstiče rast malignih tumora
– Održavati normalnu telesnu težinu. To ćete postići sasvim prirodno ukoliko se hranite pretežno integralnim žitaricama, povrćem i voćem i svakodnevno vežbate bar pola sata.
– Konzumirati dovoljno omega 3 masnih kiselina, bilo u tabletama, ili iz drugih izvora (laneno seme, maslinovo ulje i sl). Nedostatak omega 3 masnih kiselina je jedan od faktora rizika od raka.
– Izbegavati alkohol
– Paziti da nivo gvožđa u krvi ne postane previsok. To se vrlo često dešava ženama u menopauzi. Višak gvožđa deluje kao moćni oksidator, povećave nivo slobodnih radikala i rizik od raka. Ukoliko vam je nivo gvožđa u krvi previsok, način da ga smanjite je, na primer, da dobrovoljno dajete krv.
– Decu dojiti do šestog meseca. Istraživanja pokazuju da dojenje smanjuje rizik od raka dojke.
– Izbegavati ksenoestrogene. Ksenoestrogeni su hemikalije koje oponašaju prirodne estrogene. Ima ih u mnogim namirnicama, a posebno: u mleku (goveđi hormoni rasta), plastici (bisfenoli) i hemikalijama koje se koriste u nelepljivim materijalima.
Preuzeto: Zdravahrana.com
