Kad pokušate da dobijete pouzdane informacije da li postoje biljni izvori vitamina B12, videćete da se mišljenja dosta razlikuju. Zvanični stav medicine je – da ne postoje. Da li to znači da se vegani (oni koji konzumiraju isključivo biljnu hranu) izlažu riziku od manjka ovog vitamina?
Pitanje vitamina B12 se za one koji konzumiraju meso uopšte ne postavlja – meso je odličan izvor ovog vitamina.
Ovo pitanje nije goruće ni za vegetarijance koji koriste mleko, mlečne proizvode i jaja, jer se ovi produkti, na listi USDA koja izvorima daje odrednice “odlični”, “vrlo dobri” i “dobri”, smatraju “dobrim” izvorima vitamina B12. Dakle, ako ste laktovegetarijanac, ili lakto-ovo vegetarijanac, uglavnom nemate razloga da brinete oko vitamina B 12.
Dileme počinju ako želite da se hranite isključivo veganski, odnosno, da iz ishrane isključite sve namirnice životinjskog porekla.
Mnoge pristalice veganske ishrane navode da je dokazano da su šitake gljive, tempeh, miso i alge izvori vitamina B 12.
Ipak, preovlađujuće mišljenje u medicini je da ne postoje dovoljno dobri biljni izvori vitamina B 12. Ovo mišljenje naći ćete čak i na sajtu najstarijeg udruženja vegana, britanskog Vegan Society.
Šitake
Prema istraživanjima japanskog naučnika dr Kisakua Morija, sa Japanskog instituta za proučavanje pečurki, prevashodni hemijski konstituenti šitake gljiva su i polisaharidi, ertidanen, proteini, masne kiseline i vitamini D, B2 – i vitamin B 12.
Autori članka o šitake gljivama objavljenog u Američkom žurnalu poljoprivredne hemije takođe navode da šitake gljive sadrže i vitamin B 12. 1
Da šitake sadrže vitamin B 12, po tvrđenju iznetom u radu Chang, S.T. and Miles, P.G. 1984, naveo je i prim. dr Dušan Živić u svojoj popularnoj emisiji “Tajne hrane.”
Ali, istovremeno, na sajtu Američkog ministarstva poljoprivrede, koji ima apsolutno najdetaljniju bazu podataka o sastavu svih mogućih namirnica, navodi se da šitake gljive ne sadrže vitamin B 12.
Stvar je u tome što je u medicini trenutno preovlađujuće mišljenje da vitamin B12 koji se nalazi u šitake gljivama predstavlja neaktivni oblik i da se on ne može iskoristiti u organizmu. Kada se meri aktivan oblik, sve već pomenute namirnice (šitake, tempeh, miso…), zaista sadrže supstancu veoma sličnu vitaminu B12, ali ne sadrže stvarni vitamin B 12 u njegovom aktivnom obliku (Herbert V. Vitamin B12: Plant sources, requirements, and assay. Am j clin nutr 1988;48:852-858.)
Tempeh, miso, alge
Na slici na početku ovog članka vidite tempeh, miso i alge koje zagovornici veganske ishrane često navode kao pouzdane izvore vitamina B 12. Tempeh i miso su fermentisani produkti (nastaju delovanjem bakterija, a bakterije proizvode i vitamin B 12). Ipak, po svemu sudeći, ni ovo nisu odgovarajući izvori B12 vitamina, jer, opet prema preovlađujućem mišljenju u medicini, “nekada se mislilo da tempeh, miso i alge mogu da obezbede vitamin B 12. Ali, te namirnice ne sadrže aktivnu formu ovog vitamina. Umesto toga, one sadrže njegov neaktivni oblik, koji zapravo čak može da omete apsorpciju aktivnog oblika B12”. 2
Slično mišljenje izneto je i na sajtu udruženja vegana (Vegan Society):
“Fermentisani proizvodi kao što su tempeh i miso (koji se dobija od fermentisanih sojinih zrna) i alge (spirulina i nori) sadrže supstance koje su hemijski slične vitaminu B 12. Ali, pošto se one ne ponašaju u telu na isti način kao aktivni vitamin, na ove namirnice se ne može računati kao na izvore vitamina B 12.” Zbog svega toga, udruženje vegana direktno preporučuje svojim članovima da uzimaju vitamin B 12 u suplementima. Isti savet daje i američki Nacionalni institut za zdravlje.
Prim. dr Dušan Živić, autor emisije i knjige “Tajna hrane”, prokomentarisao je ovu preporuku na sledeći način: “Veoma je interesantno kako opstaju vegani iz zabačenih delova Azije i Indije, koji zbog verskih i drugih razloga (bede i nemaštine) retko ili nikad ne jedu ili nisu ni jeli životinjske namirnice, a uz to su vrlo daleko od (blagodeti spasonosne) farmaceutske industrije?”
Koliko je B12 potrebno
Mišljenja o neophodnoj dnevnoj dozi se takođe pomalo razlikuju, ali se uglavnom slažu da je preporučena dnevna količina za odraslog čoveka oko 2,4 mikrograma vitamina B12.
Ovu količinu, prema većini tabela koje postoje na internetu, lakto-ovo-vegetarijanci mogu dobiti iz: otprilike jedne i po čaše jogurta, ili dve i po šolje mleka, ili 200 g mocarela sira, ili 4 jajeta…
Nedostatak vitamina B 12 je ozbiljna stvar, njegove posledice se nagomilavaju godinama i vode do ozbiljnih problema kao što su perniciozna anemija, rast homocisteina u krvi (faktor srčanih oboljenja i šloga), rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, a u psihološkoj ravni, razdražljivost, problemi sa koncentracijom, depresivna stanja sa suicidalnim sklonostima…
ZAKLJUČAK:
Zbunjeni ste? I mi smo. Pitanje o izvorima vitamina B 12 u medicini očigledno nije rešeno na odgovarajući način. A trebalo bi da bude, s obzirom na sve veći broj vegetarijanaca i vegana. Ipak, ako i samo udruženje vegana preporučuje svojim članovima koji ne koriste nikakve namirnice životinjskog porekla da uzimaju vitamin B12 u suplementima (za svaki slučaj, zlu ne trebalo!) onda ništa pametnije ne bismo mogli da preporučimo ni mi – bar dok se pouzdano ne dokaže da stvari stoje drugačije.
Preuzeto: Zdravahrana.com
