Građevinska kompanija koja je bespravno kopala pesak u uvali Pržno, sasvim slučajno je naišla na možda jedan od najznačajnijih podvodnih arheoloških lokaliteta u Crnoj Gori.
U podmorju uvale Pržna u Krtolima kod Tivta, pronađeni su ostaci većeg drvenog plovila, ali i materijal koji datira iz vremena od antike do srednjeg veka, pa je Crna Gora sasvim nenadano, dobila možda i svoj najvredniji do sada hidroarheološki lokalitet koji tek treba da se ozbiljnije ispita.
Ostaci drvenog broda pronađeni su sasvim slučajno u zapadnom delu uvale Pržna na mestu gde je proteklih nekoliko dana građevinska kompanija iz Budve, bagerom bespravno kopala sitni morski pesak iz plićaka i onda taj materijal damperom transportovala do plaže i kupališta Plavi horizont, gde je pesak potom razastiran po plaži.
Radove čiji je investitor građevinske kompanije iz Tivta, koja je vlasnik velikog zemljišnog kompleksa u zaleđu te plaže, u međuvremenu je obustavila Ekološka inspekcija, a reagovalo je i samo preduzeće Morsko dobro, koje je saopštilo da nikada nije dalo saglasnost za ovakvo kopanje peska iz inače vrlo plitke uvale Pržna.
Devastacija podmorja međutim, neočekivano je rezultirala jednim od najvećih hidroarheoloških otkrića poslednjih godina u Crnoj Gori, jer su se ispod slojeva uklonjenog peska ukazali ostaci kostura za sada nepoznatog drvenog plovila.
Ronilac iz Hrvatske, koji je ovde ronio par dana nakon što je bager izašao iz mora, primetio je ostatke debele drvene kobilice, pramčane ili krmene statue, te jakih rebara nepoznatog plovila, u čijoj je blizini našao još i veći broj sitnijih artefakata – antičkog novca, ostataka hladnog oružja, ali i jedan manji srednjevjekovni brodski signalni top. Po dimenzijama drvenih greda koje čine kobilicu i rebra nepoznatog plovila izvesno je da se ne radi o nekoj manjoj barci, već o ozbiljnijem brodu. Na snimcima lokaliteta, naslućuju se čak i nekoliko očuvanih madijera (trenica drvene oplate) pri samom dnu i kobilici broda koji još uvek leže manje-više zakopani u pesku.
Nalazištu koje je na samo nešto preko metar dubine mora, sada međutim, prete brojne opasnosti i izazovi zbog kojih je neophodna hitna i adekvatnija reakcija nadležnih državnih organa i službi – prvenstveno Centra za arheologiju i konzervaciju Crne Gore i Uprave za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore, koje su odmah obaveštene o epohalnom arheološkom nalazu na Pržnu.
O svemu je obavešten i Pomorski muzej Crne Gore u Kotoru čiji kustos pomorsko-tehničke zbirke Ilija Mlinarević je “Vijestima” potvrdio da im je ronilac iz Hrvatske predao sve artefakte koje je našao na novootkrivenom lokalitetu u mirnoj uvali na obali zaliva Trašte.
“Artefakte je pregledao kotorski arheolog Miloš Petričević i sada očekujemo od nadležnih državnih organa da adekvatno postupe, zaštite i istraže ovaj hidroarheološki lokalitet. Naša ustanova u granicama svojih mogućnosti će maksimalno podržati i pomoći ovu akciju jer se radi o maritimnoj i kulturno-istorijskoj baštini od izuzetne vrednosti, jer imamo indicija da je ovo višeslojno arheološko nalazište sa ostacima koji datiraju ne samo iz antike, već i iz srednjevekovnog perioda”, kazao je Mlinarević.
Specijalista za arheologiju antičke Grčke i Rima, Miloš Petričević iz Područnog odeljenja u Kotoru, Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, rekao nam je da se u Pržnu radi o izuzetno vrednom i višeslojnom arheološkom lokalitetu, na šta ukazuju do sada otkriveni ostaci broda i drugi artefakti sa te lokacije.
“Nađeni su primerci rimskog novca – tzv. sestercije koje sam, po obliku i obimu, grubo datirao na period iz I veka naše ere. Međutim, sami ostaci broda, odnosno način na koji su rebra spajana sa kobilicom i četvrtasti metalni klinovi koji su za to korišteni, ukazuju da se najverovatnije, radi o dosta mlađem, ali takođe vrlo vrednom plovilu iz srednjeg veka. Na ovo ukazuje i mali brodski signalni top koji je takođe nađen u blizini olupine. U svakom slučaju, reč je o izuzetno vrednom i važnom otkriću koje potvrđuje da se uvala Pržna od najstarijih vremena koristila kao pomoćno pristanište, odnosno mesto gde su još i antički pomorci, na meki, sitni pesak namerno nasukali i onda iz mora izvlačili svoje brodove tokom većih nevremena, jer im je to svakako bilo jednostavnije i sigurnije nego da brodove drže na sidrištu obližnje uvale Bigova gde bi rizikovali da ih talasi bace na stenovitu obalu i razbiju ih. Ovo je još jedan nalaz koji govori u prilog teza o tome da se izgubljeni antički grad Acruvium možda nalazio na obali Donjeg Grblja – oko današnje Bigove, jer za njega znamo da je bio važna luka”, kazao je Petričević dodajući da ga brine to što, kako je rekao, Crne Gora nema gotovo nikakve kapacitete da adekvatno zaštiti, istraži i prezentuje ovaj vredan arheološki nalaz u Pržnu.
“Najmanje što se može i mora učiniti je da se uzorci drveta sa ostataka broda datiraju metodom C14, a onda da se ovaj lokalitet potpuno istraži i na najadekvatniji način zaštiti jer se nalazi u uvali koja je popularno kupalište i na vrlo maloj dubini mora”, kazao je Petričević, dodajući da nije optimista da će naše nadležne državne institucije znati da na pravi način pristupe ovom poduhvatu, “jer je Odeljenje za podvodnu arheologiju Centra za arheologiju i konzervaciju Crne Gore na Cetinju, a ne na primorju, a mi bukvalno nemamo nikakve tehničke kapacitete da obavljamo potrebna dalja iskopavanja i uklanjanja velikih količina peska oko nalazišta, niti da sutra iz mora eventualno izvadimo ostatke broda, adekvatno ih konzerviramo i prezentujemo u nekom muzeju”.
Izvor: Nacionalna geografija Srbija
