Mnoge svadbene tradicije koje danas čine neizostavni deo venčanja potiču iz raznih verovanja, ali i praznoverja.
Koliko smo zapravo skloni da negujemo običaje o kojima ne znamo baš ništa i nikada nismo odvojili ni sekundu da razmotrimo značenje mnogih od njih ili saznamo njihovu istorijsku pozadinu.
Neveste su nosile veo da se sakriju od zlih duhova
U neka davna vremena verovalo se da su neveste posebno interesantna „meta“ za gatare i vračare, te da su podložne magiji. Kako bi ih zaštitili od zlih duhova porodice su im na dan venčanja stavljale veo da ih štiti od loših ljudi i dela.
Prve burme pronađene su u starom Egiptu
Egipatski faraoni su koristili prstenje kao simbol večnosti jer krug nema početak i kraj. Takođe odražava oblik sunca i meseca, koje su obožavali stari Egipćani. Negovala se tradicija davanja prstena ljubavnicima da bi predstavljala odanost, koju su potom usvojili Grci i Rimljani.
Kraljica Viktorija je započela tradiciju nošenja bele venčanice
Kroz istoriju venčanice nisu nužno bile bele boje. Zapravo, bile su prava retkost. Češće su to bile šarene haljine koje bi se i kasnije mogle koristiti za bilo koju drugu priliku.
Kraljica Viktorija, tada 20-godišnja mlada, bila je jedna od retkih koja se udala u beloj venčanici. Prva je zamolila da niko drugi ne nosi belo na venčanju osim nje i njenih deveruša.
Nekada su svadbene torte bile pogače koje su se mrvile preko nevestine glave
Stari Rimljani završavali su svoja venčanja ceremonijom na kojoj je torta nalik na pogaču mrvljena preko nevestine glave za sreću i plodnost. Tada bi mladenci zajedno jeli tortu i to se smatralo jednim od njihovih prvih zajedničkih dela kao muža i žene. Gosti bi potom pojeli preostale mrvice. Svadbene torte zamenile su svadbene pite tek u sedamnaestom veku.
„Vezivanje čvora“ je keltska tradicija vezivanja ruku para
Vezivanje ruku mladencima kako bi postali jedno. Neizostavni deo venčanih ceremonija, koji je nastao u srednjem veku kao drevna keltska praksa.
Mnogi parovi ga uključuju kao dodatnu komponentu svoje zvanične ceremonije, dok ga drugi koriste da obnove svoje zavete.
„Nešto staro, novo, pozajmljeno i plavo“ dolazi iz staroengleske pesme
„Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo i šest penija u tvojoj cipeli“, tradicionalna je svadbena rima iz viktorijanskog doba. Opisuje predmete koji će mladoj doneti sreću na dan venčanja i u braku. Kažu da je nešto plavo znak čistoće i vernosti, nešto novo unosi optimizam za budućnost para, pozajmljena stvar donosi sreću, a nešto staro štiti svaku buduću bebu.
Izvor: 24sedam / Foto: Ilustracija
