Svojevremeno je bila aktuelna šala da se protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa vodi toliko sudskih procesa, da sudije ne mogu da usklade termine. Ipak, ishod pojedinih postupaka bi mogao da ima određeni uticaj na Trampovu kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima u toj zemlji, iako je gotovo jasno da će Tramp poraziti unutarstanačku rivalku Niki Hejli. Baš zbog tog uticaja, koliki god on mogao da bude, nekadašnji predsednik SAD insistira da se radi o političkom progonu, kojim njegovi politički protivnici pokušavaju da sebi obezbede prednost na izborima koji slede.
O Trampovoj političkoj budućnosti odlučivaće se danas pred Vrhovnim sudom SAD, a sudije će ocenjivati da li je odluka savezne države Kolorado, da skine Trampa sa glasačkog listića punovažna.
Odluka suda uticaće i na odluke drugih saveznih država koje su uklonile ili planiraju da uklone Trampovo ime sa glasačkih listića pred predsedničke izbore u novembru ove godine.
Prethodno su Kolorado, a potom i država Mejn, uklonili Trampa sa glasačkih listića pozivajući se na 14. amandman Ustava SAD. Oni optužuju Trampa da je pozivao na pobunu u Vašingtonu u januaru 2021. godine, kada su pristalice republikanca upale u dom američkog Kongresa, kada je poginulo pet ljudi.
U nekoliko saveznih država podneti su zahtevi za Trampovu diskvalifikaciju, uz obrazloženje da je učestvovao u ustanku tokom nereda u Kapitolu pre tri godine.
Iako je Tramp uložio žalbu na odluku suda u Koloradu i na odluku izbornih zvaničnika u Mejnu da ga eliminišu sa izborne liste, konačnu odluku doneće Vrhuvni sud, a odluka ovog tela, zavisiće da li će se nastaviti niz optužbi od strane drugih saveznih država.
“Odluka Vrhovnog suda će verovatno ići u korist Trampa”
Da će odluka Vrhovnog suda verovatno ići u korist Trampa, uveren je docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić koji je nedavno za Euronews Srbija rekao da većinu sudija Ustavnog suda čine konzervativci, odnosno sudije koji su naklonjenije konzervativnoj jurisprudenciji, iz razloga što su ih na te pozicije uglavnom postavljali republikanski predsednici.
“Ako Vrhovni sud SAD, koji je najviše sudsko telo, odluči da nema osnova za ovakav stav, u tom slučaju ni sudovi na nivou saveznih država u budućnosti neće donositi ovakve odluke. Međutim, ukoliko odluka Vrhovnog suda bude takva da smatra da postoji osnova ili da ne obori ovu odluku suda države Kolorado, onda će izvesno da se nastavi ovakva praksa i onda će to verovatno varirati od države do države”, objasnio je tom prilikom Krstić.
Slučaj u koji je umešana bivša porno glumica
Iako bi optužnica za mešanje u izborni proces, koja je ekslirala događajima ispred Kapitola, najviše mogla da ugrozi Trampovu kandidaturu, na izbornom putu bivšeg predsednika se nalazi još nedovršenih sudksih procesa.
Tramp će se pojaviti pred sudom u Njujorku 25. marta zbog optužbi da je falsifikovao poslovnu dokumentaciju da bi prikrio novac koji je uplaćen da bi porno glumica Stormi Danijels ćutala o njihovom kontaktu.
Sama istraga odnosi se na optužbe da je Tramp umešan u plaćanje 130.000 dolara porno glumici, kako ona ne bi govorila u javnosti o navodnoj aferi sa bivšim američkim predsednikom, za koju tvrdi da se desila 2006. godine. Tramp je ranije rekao da nije učinio ništa pogrešno, i okvalifikovao je istragu, koju vodi tužilac Alvin Breg, kao “politički motivisanu”.
Ali prema njujorškom tužilaštvu, kako bi prikrio isplate, Tramp je 34 puta falsifikovao poslovnu dokumentaciju. Takođe je prekršio i zakone o finansiranju izborne kampanje. Optužnica protiv bivšeg predsednika podignuta je u proleće poršle godine, a suđenje bi trebalo da počne 25. maja.
Slučaj zadržavanja tajnih dokumenata
Tramp se suočava i sa optužbama da je, nakon isteka predsedničkog mandata, više od godinu dana držao tajne dokumente u raznim prostorijama vile na Floridi, između ostalog u plesnoj sali, kupatilu, kancelariji i spavaćoj sobi.
Protiv njega je pokrenuto čak 37 tačaka optužnice, između ostalog i za uzimanje podataka o nacionalnoj odbrani, kao i nuklearne tajne, prenosi BBC, navodeći da je ključ za optužbe protiv Trampa sugestija da je čuvanje strogo tajnih dokumenata moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.
Poverljivi dokumenti koje su agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) zaplenili u Trampovoj vili u Mar-a-Lagu na Floridi sadržali su informacije o nuklearnom programu Sjedinjenih Država, o mogućnostima naoružanja SAD i drugih stranih sila, kao i o “potencijalnoj ranjivosti SAD i njenih saveznika od vojnog napada”.
Tokom 2022. godine je pretraženo Trampovo imanje Mar-a-Lago na Floridi i zaplenjeno je 11.000 dokumenata, među kojima oko 100 označenih kao poverljivi, a neki od njih su nosil i oznaku “strogo poverljivo”.
Kako prenosi BBC, pravni stručnjaci sumnjaju da bi negativna sudska odluka mogla da ugrozi Trampovu kandidaturu, a epilog ovog spora saznaće se 20. maja kada je zakazano suđenje na Floridi.
Upad na Kapitol
Osim slučaja tajnih dokumenata, protiv Trampa se vodi i postupak u vezi sa događajima od 6. januara 2021. godine kada je grupa građana nasilno ušla u Kapitol.
Trampovo nepriznavanje izbornih rezultata okarakterisano je kao “zavera”, a Tramp se tereti za zaveru radi prevare SAD, zaveru za sprečavanje zvanične potvrde izborne pobede Bajdena 6. januara 2021. i zaveru protiv izbornog zakona.
Ako ga porota proglasi krivim, i to makar samo po jednoj tački optužnice, Tramp bi mogao da se nađe iza rešetaka duži niz godina, piše nemački medij.
Pre dva dana, Federalni Apelacioni sud doneo je presudu da Tramp nema imunitet od krivičnog gonjenja u vezi sa optužbama da je hteo da preinači poraz na predsedničkim izborima 2020.
Tročlano veće Apelacionog suda Distrikta Kolumbija u utorak je odbacilo Trampovu tvrdnju da on ne može da bude gonjen, jer se optužbe odnose na njegove zvanične dužnosti i odgovornosti kao predsednika.
Slučaj Džordžija – pritisak na ministra
Osim sudskog procesa u Vašingtonu, protiv Trampa je podignuta optužnica i u saveznoj državi Džordžiji, takođe za zaveru radi promene rezultata izbora 2020. godine.
Džordžija je jedna od ključnih država u Americi u izbornom procesu, a Tramp se tereti da je 2. januara 2021. u jednom telefonskom pozivu, terao ministra Breda Rafenspergera da mu nekako pronađe još 11.780 glasova, jer je navodno toliko glasova bilo potrebno Trampu da pobedi u toj saveznoj državi.
Snimak razgovora kasnije je objavio Vašington post, a sam Rafensperger bio je odgovoran za nadgledanje glasanja.
Pred istražnim odborom Predstavničkog doma o napadu na Kapitol on je opisao koliki je pritisak na njega tih dana vršio Trampov tim. Slične izjave dali su i dugi koji su pomagali pri održavanju izbora, a koje je Trampov tim optužio za manipulaciju izbora, prenosi Dojče Vele.
Nemački medij piše da se Tramp u Džordžiji, između ostalog tereti na osnovu zakona koji je usmeren na slučajeve organizovanog kriminala. Ako bude osuđen, minimalna kazna je pet, a maksimalna 20 godina zatvora.
Suđenja do sada nisu naštetila Trampu
Docent Krstić nedavno je za naš medij ocenio da bi procesi koji se vode u Vašingtonu i Džordžiji mogli negativno da utiču na Trampov rejting, ali da ne bi ugrozili kandidaturu republikanca.
“Krivični proces koji se vodi u Vašingtonu u vezi sa njegovim učešćem u pobuni 6. januara ili onaj u državi Džordžija, u vezi sa njegovim mešanjem i pokušajem da obori rezultate protivpravno nakon predsedničkih izbora 2020. godine – to je nešto što bi možda moglo da ima neki marginalni efekat na njega. Do sada nije imalo, ali ukoliko bi bio osuđen, moglo bi da mu oduzme neki procenat, a taj neki procenat u situaciji u kojoj on trenutno prema istraživanjima javnog mnjenja ima dva do tri odsto prednosti u odnosu na Bajdena, ipak može da bude i presudan”, zaključio je Krstić.
