Zbog porasta nivoa mora na hiljade ljudi na Floridi, koji žive u priobalnom području, bi moglo da ostane bez krova nad glavom.
Ledena površina na Grenlandu otopila se do tačke nakon koje nema povratka, a napori za usporavanje globalnog zagrevanja neće ga spasiti od raspadanja, to je pokazala studija istraživača sa Univerziteta države Ohajo, piše CNN.
– Ledena ploča sada je u novom dinamičnom stanju. Čak i kad bismo vratili klimu kakva je bila pre 20 ili 30 godina, još uvek bismo prilično brzo gubili masu – rekao je Ian Hovat, jedan od autora studije i profesor na Univerzitetu.
Grenlandska ledena ploča godišnje gubi više od 280 milijardi metričkih tona leda koji se otapa u okean, što je najveći pojedinačni doprinos porastu globalnog nivoa mora, kaže Mihaela King, vodeća autorka studije.
Gubitak leda poslednjih godina je toliko veliki kaže King, da je uzrokovao merljive promene gravitacionog polja iznad Grenlanda.
Otapanje leda na Grenlandu doprinosi s više od milimetra porastu nivoa mora svake godine i verovatno će se to dodatno pogoršavati. Nivo mora porasće za više od metra do kraja veka, i izbrisati plaže i nekretnine na obalama.
Obale američke savezne države poput Floride, i ostrvske nacije s malom nadmorskom visinom posebno će biti pogođene. Porast nivoa mora od samo jednog metra mogao bi da potopi velika obalna područja. Četrdeset posto američke populacije živi u priobalnim područjima koja su osetljiva na porast nivoa mora, ističe CNN.
– Postoje mnoga mesta, posebno na Floridi, na kojima bi porast od jednog metra mogao da potopi sadašnja kopnena područja. I to bi se dodatno pojačalo uraganima i olujama koje uzrokuju još veći porast nivoa mora – rekla je King.
Studija je takođe pokazala da se ledene površine povlače u rapidnim naletima, što dovodi do iznenadnih i nepredvidljivih porasta nivoa mora i otežava pripremu na posledice.
Studija je koristila satelitske podatke kroz četiri decenije kako bi izmerila promene u grenlandskom ledu. Autori su otkrili da se nakon 2000. godine ledena površina smanjila tako brzo da snežne padavine ne bi mogle da nadoknade ledenjake izgubljene zbog toplije okeanske vode čak ni kad bi se klima promenila.
Zbog klimatskih promena odjednom se povlače čitave obale leda, dodaje Hovat, napomenuvši da se svih 200 ledenjaka koji čine ledenu površinu na Grenlandu povlačilo istovremeno.
Iako se povlačenje grenlandske ledene ploče ne može preokrenuti, to je samo prva u seriji prelomnih tački. Ako se klimatske promene nastave ovih tempom, stopa topljenja biće još gora.
– Prošli smo tačku bez povratka, ali pred nama ima još toga. Umesto da to bude samo jedna prelomna tačka u kojoj smo počelo rapidno da gubimo ledenu površinu, radi se o stepenicama na kojima smo pali na prvom koraku, ali ima još mnogo koraka prema dnu jame – zaključio je Hovat za CNN.
Preuzeto: informer.rs
