NEMAC IZ APATINA USTAO PROTIV NACIZMA, NJEGOVO HAPŠENJE TRAŽIO GEBELS LIČNO

Adam Berenc, Nemac i sveštenik iz Apatina, digao je glas protiv nacizma kada je on bio u punoj snazi, još 1936. godine. Hapsili su ga nacisti po ličnom naređenju Jozefa Gebelsa, a posle poraza nacizma, bio je u kućnom pritvoru po nalogu komunista.

Adam Berenc, Nemac i katolički sveštenik iz Apatina, još 1936. godine ukazivao je na opasnosti od nacizma. On je to, zajedno sa drugim sveštenicima, činio preko nedeljnika “Die Donau”, koji je izlazio u Apatinu osam godina u tiražu od 6.000 primeraka.

Duhovni vođa otpora bačkih Nemaca protiv nacionalsocijalizma, urednik časopisa “Die Donau”, doktor telogije i apatinski sveštenik, Adam Berenc, objavio je niz članaka i propovedi, koji su te opasne 1936. godine dalekovido predvideli uspon i pad nacizma koji će dovesti do propasti nemačkog naroda u Bačkoj.

-Tadašnji apatinski opat Jakob Egert poslao je cirkularno pismo na tridesetak župa u Bačkoj tražeći podršku u borbi protiv tadašnjeg Kulturbunda koji je prerastao u političku organizaciju naklonjenu Hitleru. Adam Berenc, kao vrsni intelektualac, sa energijom i bez straha, upustio se posle pisma Egerta u opasan otpor nacionalsocijalizmu. On je za svoju borbu koristio nedeljnik “Die Donau” i propovedi, a njegovi tekstovi i govori su se emitovali preko Radio Vatikana i tajnog Radio Pariza, što je dolazilo do Berlina, Londona i Amerike – objašnjava hroničar Boris Mašić, koji je u župnoj kući Berenca, pored Crkve Srca Isusovog, prvi pronašao Berencovu arhivu.

U isto vreme kada je izlazio Berencov časopis, vlasnik apatinske štamparije Matijas Gas je svoje novine “Bačka cajtung” okrenuo protiv Berencovih tekstova.

– Ta borba preko pisane reči odrazila se i na podelu stanovništva u Bačkoj. Strasti su se rasplamsavle preko novina, a kasnije čak napadima na Berencovu župnu kuću gde su osvanjivali grafiti sa jevrejskim zvezadama, lupani su prozori, dobijao je upozoravjuće poruke i otvorene pretnje da je izdajnik – dokumentuje Mašić brojnim pismima, slikama, spisima, koje je arhivirao.

– Tajnog otpora fašizmu bilo je u svim delovima Evrope. Berenc se javno i otvoreno suprostavio nacionalsocijalzmu. Zbog toga je uhapšen maja 1944. godine kada su mađarsku okupacionu zonu u Bačkoj preuzeli Nemci. Spasao ga je mađarski nadbiskup Gros, koji je urgirao, preko ministra unutrašnjih poslova Mađarske, da bude pušten iz logora u Bačkoj Topoli gde je bio deportovan sa Jevrejima – objašnjava Mašić.

Berencova borba tu ne prestaje. On se posle puštanja iz logora seli u mađarski grad Kaloču i posle Drugog svetskog rata agituje protiv logora za Nemce koji su živeli u Bačkoj.

-On je smatrao da nije kriv ceo nemački narod. Pokušavao je preko Amerikanaca da se izbori za ukidanje logora, ali nije uspeo. Ostao je u kućnom pritvoru u Kaloči sve do svoje smrti 1968. godine, jer nije odgovarao tadašnjim komunistima u Mađarskoj i Jugoslaviji, ali ni Nemcima, koji su imali nacističku prošlost – priča Mašić.

Zahvaljujući donaciji Nemačke, koju je nedavno prilikom posete Apatinu uručio ministar unutrašnjih poslova pokrajine Baden Virtemberg Rajnohold Gal, u župnoj kući Adama Berenca, gde je danas istoimeno udruženje, biće otvorena spomen soba u znak sećanja na ovog hrabrog sveštenika.

Be the first to comment

Leave a Reply