Nemačka ekonomija će izgubiti više od 260 milijardi evra (265 milijardi dolara) dodatne vrednosti do 2030. zbog rata u Ukrajini i visokih cena energije, što će se negativno odraziti na tržište rada, navodi se u studiji Instituta za istraživanje zaposlenosti (IAB).
U odnosu na ekonomska predviđanja u uslovima mira u Evropi, nemački bruto domaći proizvod (BDP), prilagođen za rast cena, biće sledeće godine manji za 1,7 odsto, a broj zaposlenih će se smanjiti za oko 240.000, navodi se u studiji objavljenoj danas, prenosi Rojters.
Očekuje se da će zaposlenost ostati na tom nivou do 2026. godine, kada će mere za podsticanje ekspanzije postepeno početi da prevagnjuju nad negativnim efektima i dovesti do rasta broja stalno zaposlenih za oko 60.000 do 2030. godine.
Jedan od velikih gubitnika biće ugostiteljska industrija, koja je već bila teško pogođena pandemijom koronavirusa i koja će verovatno trpeti pad kupovne moći potrošača. Verovatno će posebno biti pogođeni i energetski intenzivni sektori, kao što su hemijska industrija i proizvodnja metala.
Ako se cene energije, koje su do sada skočile za 160 odsto, ponovo udvostruče, nemačka ekonomska proizvodnja će u 2023. biti manja za skoro četiri procenta nego što bi bila bez rata, navodi se u studiji.
Prema toj pretpostavci, broj zaposlenih bi se smanjio za 660.000 ljudi u roku od tri godine i još za 60.000 ljudi do 2030. godine procenjuje se u studiji IAB-a.
