Nemačka je prepolovila svoju vojnu pomoć Ukrajini za sledeću u odnosu na ovu godinu, te će tako iz budžetu za 2025. u ove svrhe izdvojiti samo četiri milijarde evra – skoro polovinu od 7,5 milijardi evra koliko je izdvojila ove godine, piše “Euronews”.
Predlog budžeta koji je koaliciona vlada finalizirala prošlog petka nakon dugih pregovora sada će ispitati nemački parlament, a ako se ovaj rez potvrdi, istraživač za pitanja odbrane Alen de Neve sa Kraljevske vojne akademije Belgije upozorava da uticaj neće biti zanemarljiv.
“Očigledno će to imati uticaja, posebno u finansijskom smislu. Što se tiče konkretne vojne pomoći u pogledu nabavljene opreme, vidimo da je Poljska na ovom nivou ispred Nemačke”, rekao je on za “Euronews”.
“Jasno vidimo da su zemlje susedi Ukrajine te koje najviše učestvuju u ovoj pomoći. Treba napomenuti i poseban slučaj Ujedinjenog Kraljevstva, koje takođe daje mnogo veći doprinos od Francuske, Španije ili Italije”, objasnio je on.
Od 2022. godine, EU i njene države članice donirale su 38 milijardi evra vojne pomoći, od čega je 28 milijardi evra stiglo iz Nemačke, a ona je uglavnom dolazila u obliku “sredstava za inicijativu za izgradnju bezbednosnih kapaciteta”, pored pet milijardi evra u oružarstvu koje su poslale njene oružane snage.
Šok za Ukrajinu i potpuno očekivana situacija na nemačkom domaćem političkom planu
Međutim, ovakva odluka nemačke vlade dolazi kao potpuni šok za Ukrajinu i za sve one koji žele bezuslovno da podrže Kijev: nemačka vlada očigledno želi da prekine finansijsku pomoć za vojnu pomoć Ukrajini posle sledeće godine iz saveznog budžeta i umesto toga priloži donaciju u međunarodnu kasu, piše DW.
Razlog za to je izuzetno teška budžetska situacija u kojoj vladajuća koalicija levog centra Socijaldemokratske partije (SPD), Zelene partije i neoliberalne Slobodne demokratske partije (FDP) muku muči da sastavi kraj s krajem.
Nemački medij piše da je ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) napisao u pismu ministru odbrane Borisu Pistorijusu (SPD) i ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok (Zeleni) da se “nove mere” koje uključuju obaveze plaćanja mogu dogovoriti samo ako je “finansiranje obezbeđeno”.
Podsećamo, nemačka vlada je izdvojila 7,5 milijardi evra (8,3 milijarde dolara) iz federalnog budžeta za pomoć Ukrajini za 2024. godinu i još četiri milijarde evra (4,4 milijarde dolara) za 2025. godinu. Nakon toga, u nemačkom saveznom budžetu više novca za Ukrajinu neće biti predviđeno.
Očekuje se, s druge strane, da će novac doći iz novog izvora, o čemu su se u junu dogovorili predstavnici sedam zapadnih najrazvijenijih država u okviru grupe G7. Na svom samitu su izjavili da bi do kraja godine trebalo da bude prikupljeno oko 50 milijardi evra (55 milijardi dolara) u “dodatnim fondovima”, ali ne kao zamena za nacionalne doprinose, piše DW.
Zamrznuta ruska imovina za pomoć Ukrajini
Naime, Grupa G7, koja okuplja sedam najvećih svetskih ekonomija, između ostalog razmatra mogućnost korišćenja dela od 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za snabdevanje Ukrajine vojnom opremom, a o političkim i tehničkim detaljima će razgovarati lideri Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, UK i SAD, te to neće biti lako rešiti, rekao je Alen de Neve za “Euronews”.
“Ne, to ne bi moglo da predstavlja održivi resurs za podršku Ukrajincima u njihovom otporu protiv Rusije. Moramo da shvatimo da će ovih oko 300 milijardi dolara na kraju morati da se raspodeli između nekoliko zemalja. I na G7 će se raspravljati i pregovarati o tom pitanju. Još uvek ne znamo koji će koverat biti dodeljen kojim državama. Ne znamo čak ni da li će biti dogovora da se ova rezerva iskoristi. I još jednom, ova rezerva će biti jedinstvena. Neće biti strukturna mera koja se može sprovoditi na duži rok”, rekao je on.
Kako bi zapravo mogla da teče ta vrsta “iskorišćavanja” zamrznute ruske imovine vidi se na primeru Češke, koja će nakupljene kamate od sredstava koja su zamrznuta da preusmeri na kupovinu municije za Ukrajinu, prenosi “Moscow Times”.
Medij navodi i da je obim zamrznute ruske imovine u EU oko 200 milijardi evra, što je do sada akumuliralo oko 1,5 milijardi evra kamata, a što su sredstva koja Zapad planira da iskoristi za pomoć Ukrajini.
S druge strane, samo Sjedinjene Države daju Ukrajini više vojne pomoći od Nemačke, ali zemlju čekaju izbori u novembru. Sadašnja demokratska administracija obećala je da će zadržati trenutni nivo podrške Ukrajini. Ipak, republikanski kandidat Donald Tramp zapretio je da će povući američko finansiranje Ukrajini ako bude izabran.
“Glavna opasnost koja bi mogla postojati je da bi evropski pad – iako ograničen – pomoći Ukrajini mogao biti praćen posebno značajnim padom pomoći iz Sjedinjenih Država ako bi Donald Tramp došao na vlast”, rekao je de Neve i dodao:
“Pitanje je: može li Evropa preuzeti kontrolu u trenutnoj situaciji? To je veoma teško zamisliti. Jasno je da će postojati oblasti u kojima Evropa neće moći da nadoknadi izostanak ili smanjenje američke vojne i finansijske pomoći. Ipak, Evropa je znala već neko vreme da je pitanje rata između Ukrajine i Rusije pre svega evropsko pitanje”, objasnio je on.
Riskantan potez Nemačke je posebno kritikovan od strane ukrajinskog ambasadora u ovoj zemlji, Oleksija Makejeva, koji je brzo uputio hitno upozorenje nemačkoj vladi da ne smanjuje finansijsku podršku njegovoj zemlji.
“Rezanje vojne pomoći Ukrajini znači ugrožavanje bezbednosti Evrope”, napisao je ambasador na platformi “X”.
“To bi bilo pogubno i mora se izbeći. Sredstva su tu, to je pitanje političke volje”, napisao je on.
Kritike su na račun vlade stigle i iz opozicionih redova. Predstavnici najveće opozicione stranke, konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), optužili su nemačku vladu da je napustila Ukrajinu. Ova opoziciona stranka se zalaže za korišćenje ruske imovine – ne kao zamena za nemačka sredstva, već kao dodatak njima.
Kritičarski glasovi dolaze čak i iz vladajuće koalicije, pa tako Majkl Rot (SPD), predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, kaže da Nemačka ne može svoju podršku da stavi u zavistan položaj od budžetske situacije.
“Ne smemo da žrtvujemo sudbinu Ukrajine na oltar dužničke kočnice”, rekao je on, pozivajući se na odredbu nemačkog Ustava koja ograničava javni dug, prenosi DW.
Predstavnici drugih stranaka, poput, jednog od lidera stranke Zelenih, Omida Nuripura, tvrde slično.
On je u intervjuu za javni servis ARD rekao da “ovo nije dobar signal, svakako ne za Ukrajinu i svakako ne za naše partnerske države, koje su sve uključene”.
S druge strane Mari-Agnes Štrak-Cimerman iz FDP, jedna od najžešćih pristalica vojne i finansijske pomoći Ukrajini i predsednica Odbora za odbranu u Evropskom parlamentu, ponovila je isto mišljenje. Ali ona takođe smatra svoje partnere odgovornim.
Ona je na platformi “X” napisala da pomoć Ukrajini tek treba pojačati.
„Ali to je moguće samo zajedno sa našim evropskim partnerima, od kojih zahtevamo isto toliko posvećenosti kao i do sada”, napisala je ona.
Jačanje sopstvene odbrambene industrije
Svesni svih ovih činjenica, lideri EU odlučili su prošlog februara da stvore novi mehanizam za Ukrajinu, vredan 50 miliona evra koji će biti utrošen do 2027. godine, za podršku oporavku zemlje i reformama koje mora da preduzme kao kandidat za članstvo u bloku.
S druge strane, Unija je shvatila da mora više da ulaže u sopstvenu odbrambenu industriju kako bi pomogla Ukrajini i odvratila Rusiju od napada na bilo koju njenu članicu, posebno one koje se graniče sa tom zemljom, piše “Euronews”.
“Evropljani su, generalno, između čekića i nakovnja. S jedne strane, postoji pomoć koja se mora pružiti Ukrajini da bi joj se omogućilo, rekao bih, da se odupre ruskom pritisku. S druge strane, postoji potreba za evropskim ponovnim naoružavanjem i više ekonomskih resursa. Budžetska sredstva su, po definiciji, ograničena. Tako da će sve evropske zemlje, na ovaj ili onaj način, u narednim mesecima, u narednim godinama, morati da donose izbore koji ponekad mogu biti bolni”, istakao je de Neve.
Da bi pomogla u kretanju na ovom pravcu, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, želi da jedan od njenih zamenika bude isključivo posvećen odbrambenom portfelju.
On će biti zaduženi za upravljanje prvom evropskom odbrambenom industrijskom strategijom za poboljšanje spremnosti i bezbednosti Evrope. U međuvremenu, bezbednosna i odbrambena politika bloka ostaće u rukama glavnog diplomate EU, a lideri EU su izabrali bivšu premijerku Estonije Kaju Kalas da zameni Žozepa Borelja, piše “Euronews”.
