Rast cena zabrinjava potrošače više nego rat u Ukrajini ili pandemija korone.
Gotovo svaki treći se boji da će morati da promeni svoj stil života. To je rezultat jednog novog ispitivanja javnog mnjenja.
Brz rast cena na mnogim područjima zabrinjava ljude u Nemačkoj više nego išta drugo. Čak više od rata u Ukrajini ili pandemije korone. To pokazuju rezultati jednog reprezentativnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela konsultantska firma Mekinzi, koji su upravo objavljeni, prenosi DW.
Oko 40 odsto od oko 1.000 ispitanika navelo je da je njihova najveća briga trenutno – inflacija, 34 procenta navelo je rusku invaziju na Ukrajinu, a samo osam odsto pandemiju kovida 19. Gotovo trećina ispitanih (29%) strahuje da će zbog rasta cena morati da ograniči svoj način života na nekim područjima. Strah od rasta cena naročito je zahvatio ljude s nižim primanjima. Dve trećine ispitanika očekuje da će cene da rastu i u narednih 12 meseci.
Promena izdataka
“Dve godine korone ostavile su traga, ali sada su ljudi, zbog inflacije i ruske invazije na Ukrajinu, postali pesimističniji nego ikad ranije”, sumirao je rezultate istraživanja Mekinzijev stručnjak Markus Jakob. Ljudi osećaju više cene i vide da na kraju meseca manje novca ostaje u novčaniku, kaže Jakob.
I oni koji bolje zarađuju menjaju svoje potrošačke navike. Dve trećine ispitanika su u poslednje vreme više novca trošili za hranu, 61 odsto je više trošio za benzin i transport, kao i za energiju. Posledica toga je da je gotovo svaka treća osoba ograničila svoje potrošačke navike. Štedi se pre svega na izdacima za kozmetiku, odeću, zabavu i putovanja.
“Novom štedljivošću posebno su pogođene one oblasti koje su snažno bile ugrožene i zbog pandemije”, kaže Mekinzijev stručnjak Simon Land. Ljudi manje troše na tamo gde su u stvari hteli više da troše kad je počela da slabi pandemija – recimo na odlaske u restorane, noćenja u hotelima i zabave. Oko dve trećine potrošača su, prema ovom istraživanju, zbog rasta cena već počele da menjaju svoje potrošačke navike: recimo prelaskom na jeftinije marke ili češćom kupovinom u diskontima. Više od polovine ispitanika navelo je da kod potrošnje energije kod kuće više paze.
Izvor: B-92 / Foto: Profimedia
