Što je važnija odluka koju treba doneti, to se više ljudi suočava sa problemom odlučivanja, a glavni razlog je u izbegavanju odgovornosti.
Šta ćete raditi večeras? Šta ćete večerati? Ova pitanja su primeri nekih od brojnih odluka koje donosimo tokom dana, često da toga nismo ni svesni. Mnoge od njih nisu naročito važne, ali povremeno se suočavamo sa životnim situacijama u kojima treba da donesemo neku važnu odluku. Što je važnija odluka koju treba doneti, to se više ljudi suočava sa problemom odlučivanja – neodlučnošću.
Ono što ljude sprečava da donesu odluku jeste to što nisu sigurni koja je od mogućnosti koje su im na raspolaganju bolja, tako da se plaše da će pogrešiti, da će pogrešno izabrati. Problem neodlučnosti se ne pojavljuje kada ljudi biraju između očigledno dobre i očigledno loše mogućnosti, već onda kada im se obe mogućnosti čine dobrim ili im se obe čine lošim. Tada imaju teškoća da odrede koja je bolja, odnosno koja je manje loša.
Psihološke igre prebacivanja
Kada neko odlučuje o nečemu, on je odgovoran za posledice svoje odluke. Ukoliko je dobro odlučio, tada je zaslužan, a ukoliko je pogrešio, tada je kriv za nastale negativne posledice. Izbegavanje odgovornosti, to jest mogućnosti da će biti napravljena greška u odlučivanju, da će biti kriv jeste glavni razlog za neodlučnost.
Problem je što u situaciji kada mora da donese neku odluku osoba ne može izbeći odgovornost: ili je odgovorna za odluku koju je donela ili je odgovorna što nije donela nikakvu odluku. Ako je odlučila da neće donositi odluku, ona je odgovorna za posledice nedonošenja odluke.
Upravo zbog straha od preuzimanja odgovornosti neodlučni igraju različite psihološke igre kako bi odgovornost za odlučivanje „prebacili” na nekog drugog. Na primer, savetuju se sa drugima, postupe po savetu, pa ako bude pogrešno, optuže druge da su im dali pogrešni savet, da su ih „ubedili” da donesu pogrešnu odluku. Osoba koja želi da ode iz emotivne veze, ali se koleba, može početi da se ponaša iritirajuće, tako da na kraju njen partner bude taj koji donosi odluku da vezu treba okončati.
Mnogi svoje odlučivanje prepuštaju svojim osećanjima. Oni kažu da je dobra odluka ona sa kojom se osećaju dobro. To znači da su odlučivanje prepustili svojoj intuiciji. Kako je intuicija proces obrade informacija koga ljudi nisu svesni, već su svesni samo njegovog rezultata, to znači da su odlučivanje prepustili svom nesvesnom. Tu postoje dva problema. Prvi je što i nesvesno greši, pa je intuicija takođe pogrešna. Drugi je što je teško doći do dobrog osećanja kada se bira između dve dobre ili između dve loše mogućnosti.
Kada se bira između dve loše ili dve dobre mogućnosti, ili kada je izbor još kompleksniji, tada su u prednosti oni kod kojih je proces odlučivanja svestan. Kako uvek ocenjujemo da li je nešto dobro ili loše na osnovu nekih kriterijuma, tako moraju postojati kriterijumi na osnovu kojih ocenjujemo da li je nešto dobra ili loša odluka. Kada neko postavi nekoliko jasnih kriterijuma, on može analitično sagledati izbore koje ima. Ako neko kupuje stan, na primer, on treba prvo da definiše kriterijume koji su mu važni, a koje budući stan treba da zadovolji. Tek tada on treba da na osnovu tih kriterijuma proceni stanove koji mu se nude i da se odluči za onaj koji ih najviše zadovoljava.
Veština odlučivanja se uči
Ovo svesno upravljanje procesom odlučivanja se nekada naziva veštinom odlučivanja. To je veština koja se može naučiti i uvežbavati.
Nekada ljudi kažu da je dobra odluka ona koja je kasnije dovela do pozitivnog rezultata. Problem sa ovom definicijom jeste što se odlučuje u jednom vremenskom trenutku, a rezultati uslede u nekom drugom vremenu koje može biti udaljeno mesecima ili godinama od trenutka odlučivanja. Takve dobre odluke bi mogli da donose samo vidoviti ljudi. Osoba koja odlučuje u jednom trenutku, treba da odlučuje na osnovu informacija koje ima u tom vremenu. Kako se kasnije razne okolnosti mogu neočekivano promeniti, dobra odluka može nekada imati loš rezultat.
Kada neko shvati da je doneo pogrešnu odluku, tada treba da donese novu odluku u skladu sa novim informacijama. Najveća greška je ne priznavati grešku i braniti pogrešnu odluku.
Izvor: Zoran Milivojević – Politika
