Roditeljstvo je veština koja se uči usput i nikad se do kraja ne može usavršiti. Na roditeljstvo vas ne može pripremiti nijedna knjiga ili savet. Biti roditelj znači svakodnevno učiti zajedno sa detetom koje odgajate. Ako pritom ponekad pogrešiti nije strašno ili čudno, ali važno je da znate da prepoznate vaše greške i ne ponavljate ih, a posebno ne smete da dozvolite da greške imaju negativan uticaj na dete.
1. Niste dosledni
Najčešća greška koju gotovo svaki roditelj pravi jeste ignorisanje deteta kad uradi nešto loše. U osnovi to ne bi bilo toliko pogrešno, ali postane kada kasnije dete i izgrdite.Taj postupak uči vaše dete da će i ubuduće dobiti željenu pažnju kada se ponaša loše.
Sa druge strane, dete vrlo dobro zna da ignorisanjem vaših zahteva dobija na vremenu. Ako kažete nešto detetu, a ono vas ne posluša, i vi posle toga ne uradite ništa, šaljete mu poruku da niste mislili ozbiljno i da ne mora da vas posluša.
Nađite sredinu, nemojte dete grditi, ali nemojte ga ni ignorisati. Objaniste mu koje su posledice i šta će se desiti ako ne uradi ono što se mu tražili i budite dosledni, nema “tajm-auta”.
2. Previše naređujete i vičete
Ako detetu stalno prigovarate, lako je moguće da će mu naprosto dosaditi sve te silne naredbe. Ako imate nemirno dete, naravno da njegovo ponašanje iziskuje više upozorenja, ali bilo bi dobro da ih mudro filtrirate.
Ako dete konstantno ima vaš glas i vašu viku kao zvučnu kulisu iza sebe, naučiće da jednostavno ignoriše dosadni glas u glavi, pa onda neće čuti ni ono korisno što želite da mu kažete.
Ništa ne podstiče dete na saradnju više od nežnog tona glasa. Tihi govor pomaže vam da kontrolišete negativne emocije, a posebno ljutnju. Tihi glas smiruje i podstiče pažnju, a onda i saradnju, budući da stvara opuštenu atmosferu i ohrabruje dete.
3. Previše govorite “NE”, a premalo “DA”
Dete koje previše sluša “NE” u nekom trenutku će prestati da vas sluša jer ga zbunjujete i frustrirate. Ispunite detetu svaki razumni zahtev.
Neka pravilo bude da se svaka dečja želja ispunjava – osim ako imate dobar razlog za suprotno. U tom smislu, trebalo bi prorediti upotrebu izraza “ne, ne smeš”, “ne može” i “zabranjeno je”.
Na primer, ako dete želi da jede slatkiše pre ručka, umesto da kažete “ne može” ili “ne može sada”, pokušajte sa: “Da, može, ali tek nakon ručka”.
Ova mala promena u načinu izražavanja će promeniti percepciju deteta i umesto da oseća kako mu roditelji uskraćuju većinu želja, primetiće da se većina njegovih želja ispunjava, ali uz određene uslove.
