Šta znači kada je neko nervozan? Šta nam taj podatak govori o emocionalnom stanju osobe i koliko ona sama razume svoje stanje?
Kada smo nervozni tada u telu osećamo neprijatnu energiju koja budi želju da se pokrećemo. Zato nervozna osoba teško miruje, sedi ili stoji na jednom mestu. Nervoza je pokreće da ustane, da se vrti, da šeta u krug. Ukoliko nervozna osoba sedi, tada je nemirna, lupka prstima, ljulja nogu i čini razne druge, naizgled, nesvrsishodne radnje.
Šta je u stvari ta neprijatna energija koja nas pokreće, a koju zovemo nervozom? To je uvek neka neprijatna emocija koju osećamo zbog neke situacije u kojoj se nalazimo ili koju iščekujemo. Reč emocija dolazi od lat. e-, i movere, pokrenuti. U nervozu može biti maskirano osećanje dosade, usamljenosti, treme, straha, osujećenosti, ljutnje, ljubomore itd.
Kada ljudi shvate da su nervozni, oni tada često samu nervozu shvate kao problem koji treba rešavati – čije neprijatnosti se treba „osloboditi”. Postoje razni načini, manje ili više zdravi, kojima se ljudi bore protiv nervoze. Dok jedni uzimaju lekove za smirenje, piju alkohol ili se drogiraju, drugi odlaze da trče, šetaju, meditiraju, vežbaju, opuštaju se itd. Međutim, ni jedan od ovih načina ne uklanja onaj uzrok zbog kojeg se nervoza pojavila – situaciju zbog koje neko doživljava datu neprijatnu emociju. Zato je oslobođenje od nervoze privremeno, jer se ona sutradan ponovo javlja, što stvara potrebu za novim krugom „borbe protiv” nervoze.
Ljudi koji su emocionalno pismeniji se više trude da razumeju sebe i svoje reakcije. Zato, kada primete da su nervozni, oni razmišljaju koju emociju osećaju i zbog čega je osećaju. Takav pristup im pomaže da ne vide nervozu kao problem, već da problem vide u svojoj životnoj situaciji i emocionalnoj reakciji. Razmišljajući o situaciji i emocionalnoj reakciji oni traže rešenje za datu situaciju, ali se i preispituju da li je njihova emocionalna reakcija primerena. Oni ta svoja razmišljanja mogu uobličiti u reči i rečenice, mogu popričati i o situaciji i o svojoj emociji sa bliskim osobama. To je sasvim različito od onog: Nervozan sam, pusti me na miru.
Zato svaki put kada primetite da ste nervozni napravite još nekoliko koraka u mislima i zapitajte se koja je to emocija i sa kojom stvarnom ili zamišljenom situacijom je povezana. Tako nećete upasti u zamku da se iznova i iznova „borite” protiv nervoze, već ćete se usmeriti na bolje definisanje problemske situacije i traženje mogućih rešenja, kao i na preispitivanje ispravnosti vaše emocionalne reakcije.
Ako vas tome već nisu naučili roditelji, možete sami sebe naučiti kako biste živeli kvalitetnije. A kada znate tada ćete tome lako naučiti vašu decu kako bi se bolje snalazila u svom emotivnom životu.
Izvor: Zoran milivojević – Politika
