Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše “bagremov” ili “lipov” med ako je proizvodnja prepolovljena.
Prema prvim procenama bagremog meda, samo od ovogodišnje paše, biće 65 do 70% manje nego inače. I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji (gde je ovo najvažnija pčelinja paša) bila je najlošija po prinosima.
Miroslavu Otaševiću, inženjeru prehrambene tehnologije i jednom od idejnih tvoraca projekta “Šta jedem?” navodi da lažni med” u manjoj ili većoj meri uglavnom sadrži glukozno-fruktozne sirupe (kukuruzni sirup, melasa), veštačke boje, veštačke zaslađivače i druge aditive.
– Glukozno-fruktozni sirupi posebno su problematični jer baš oni prave epidemije bolesti masne jetre, čak i kod ljudi koji ne konzumiraju alkohol – objašnjava Otašević.
Najsigurniji način za prepoznavanje je kristalizacija (med se “ušećeri” posle izvesnog vremena). Pravi med se “ušećeri” u celoj tegli. U svakom svom delu u tegli, ušećeri se na isti način, ujednačeno. Ako se jedan deo tegle “ušećeri”, a drugi ne – reč je o “mešanom” medu.
Najbitnije je poznavati pčelara, jer pčelari koriste različite metode u proizvodnji. Neki čak koriste i pojedina hemijska sredstva koja utiču na kvalitet meda.
Foto: Nitr/shutterstock.com
Preuzeto: eKapija
