Možda ste gledali film “Kišni čovek” i bili impresionirani matematičkim sposobnostima glavnog lika, ili ste upoznali osobu sa neverovatnim darom u određenoj oblasti. Ovakve osobe se nazivaju savanti. Savantizam, često nazivan i sindrom savanta je urođeni ili stečeni mentalni poremećaj u razvoju mozga, iz kojeg se kod osobe sa tim poremećajem – savanata (po kojima je ovaj pojam dobio naziv), razvija “nedosežan” nivo umnih sposobnosti ili talenata u jednoj ili više oblasti. Istraživanja pokazuju da se savantizam najčešće javlja kod autističnih osoba i predstavlja poseban psihološki profil u spektru autizma.
Deca sa autizmom mogu imati određene neverovatne talente, ali to ne znači da ih imaju svi autisti. Nemaju svi autisti talenat i ne postoji jasan razlog zašto neki autisti razvijaju savantske veštine, a drugi ne. Istraživanje sprovedeno u Americi 2009. godine pokazuje da čak 37% autističnih osoba pokazuje savantne veštine ili neobične kognitivne veštine, kako se navodi na sajtu Psych Central.
Još uvek nije precizno naučno dokazano zašto autistična deca razvijaju određene specijalne talente, ali nauka ističe da su neki od razloga ti što su manje zainteresovani za društvene veštine, a više na uska i posebna interesovanja. Takođe, navodi se i to što su autust često sistematični, “mapiraju” stvari u svom umu, imaju svoj sistem uzročno-posledičnih veza, a navode se i dodatne čulne sposobnosti (povećane senzorne osetljivosti.
U kojim oblastima autistična deca savanti najčešće razvijaju svoje talente:
Umetnički genije – obično crtanje, slikanje ili vajanje, kreativnost koja se ispoljava od malih nogu. Poznata je priča o autističnom dečaku koji crta crteže naopako i stvara prava remek-dela.
Kalendarsko računanje – vešto računjanje vremenskih razlika i godina u prošlosti i budućnosti, pamćenje datuma.
Matematički savant – uključuje munjevitu sposobnost izračunavanja i poseduje jedinstavne aritmetičke sposobnosti.
Muzički naučnik – pojedinac koji može da svira komplikovane muzičke kompozicije po sećanju nakon jednog slušanja, lako pamti i ponavlja melodiju.
Mehanički ili prostorni naučnik – ima kapacitet da precizno meri rastojanja bez korišćenja instrumenta, sposobnost da konstruiše složene modele ili strukture sa preciznošću. Ono što savantske veštine čini tako izuzetnim je to što se često razvijaju u ranom detinjstvu i u odsustvu formalnog podučavanja. Istraživanja pokazuju da se savantske veštine javljaju mnogo češće kod dečaka nego kod devojčica, u odnosu 6:1.
