Od ovog jula više preduzeća u Grčkoj će moći da nametne šestodnevnu radnu nedelju svojim zaposlenima. Mera se odnosi na preduzeća koja pružaju usluge 24/7 ili preduzeća koja se suočavaju sa “izuzetnim opterećenjem” posla. Dakle, 40 sati radne nedelje zaposlenog može da pređe na 48 sati nedeljno.
Kako navode grčki zvaničnici, šestodnevna radna nedelja se odnosi samo na privatna preduzeća u Grčkoj koja pružaju usluge 24 sata dnevno.
U okviru produžene radne nedelje, osoblje u odabranim industrijama i proizvodnim pogonima imaće mogućnost da radi dodatna dva sata dnevno ili dodatnu osmočasovnu smenu, uz naknadu od 40 odsto na redovnu dnevnicu.
Vlada Grčke predvođena premijerom Kirjakosom Micotakisem kaže da pomenuta mera, koja je 1. jula stupila na snagu, neophodna zbog smanjenja broja stanovnika i nedostataka kvalifikovanih radnika u Grčkoj.
U anketi Euronews Greece mnogi zaposleni su istakli da to neće rešiti problem preduzeća koja nemaju dovoljno osoblja.
“Vraćamo se u ranije decenije, ova mera nema šta da ponudi”, rekla je stanovnica Atine Krizanti.
Procenjuje se da je oko 500.000 mladih obrazovanih Grka napustilo zemlju od početka dužničke krize koja je izbila krajem 2009. godine, a Micotakis je označio ove demografske podatke kao “tempiranu bombu”.
Mera izazvala gnev u Grčkoj
Ova mera je izazvala gnev među grčkim zaposlenima, koji kažu da vraća zemlju u dane ograničenih radnih prava. Mnogi ukazuju na činjenicu da druge zemlje uvode četvorodnevnu radnu nedelju.
Kao što većina ekonomista ističe, najveći problem grčke privrede je produktivnost radnog vremena.
Prema podacima Evropske komisije, nominalna produktivnost rada po radnom satu u Grčkoj je oko 40 odsto niža od evropskog proseka. Tome doprinosi niz faktora: nedostatak ulaganja uglavnom u nove tehnologije, ljudski resursi bez potrebnih veština i mnogo birokratije koja opterećuje grčko preduzetništvo.
Podaci Eurostata za 2023. pokazuju da je prosečna radna nedelja u Grčkoj 39,8 sati nedeljno, najviše u Evropskoj uniji, a slede Poljska i Kipar. Evropski prosek je 36,1 sat nedeljno, dok se najmanje sati radi u Holandiji sa 32,2 sata nedeljno.
Sindikati su se žestoko usprotivili ovoj meri koju su označili “varvarskom” u trenutku kada deo evropskih zemalja razmišlja u suprotnom pravcu i eksperimentiše sa četvoročasovnom radnom nedeljom.
“Ove mere je usvojila vlada koja je ideološki posvećena stvaranju sve većeg profita za kapital. Bolja produktivnost dolazi sa boljim uslovima rada, boljim kvalitetom života zaposlenih, a to je, sada znamo, manje radnih sati, a ne više”, izjavio je član izvršnog odbora sindikata državnih službenika Adedi, Akis Sotiropulos.
