“Zaista je teško to što roditelji koji se trude, posvećeni su, brinu o tome da im deca idu na vremena spavanje, jedu zdravo, ne gledaju ekrane, da imaju kvalitetno zajedničko vreme… budu predmet podsmeha i što su ljudi prema njima toliko zajedljivi da se oni sami na kraju zapitaju šta to pogrešno rade”, napisala je defektolog Кosana Tojić na svom Instagram profilu Sa defektologom na ti.
Ona je baš ovakvim, posvećenim roditeljima pružila podršku i pozvala one koji još ne slede njihov primer da to i učine. Jer samo tako možemo imati zdravije društvo.
“Ne radite ništa pogrešno, trud se ne vidi odmah, vidi se tek kasnije i to je ono što sigurno mogu reći”, napisala je ona, obrativši se posvećenim roditeljima.
Кako kaže, spremni smo često da za dobru decu kažemo da su se, eto, takva rodila, ali da to nije tako. Dobru decu su roditelji dobro vaspitali. Problem su, kako je objasnila, i oni ljudi koji misle da znaju kako treba, a zapravo nemaju osnovna znanja o dečjem razvoju. To su oni kojima je na usnama često čuvena deviza “šta fali, neće mu ništa biti”.
“Imati pravo u demokratiji je jedno, a imati pravo na deljenje znanja i savetovanje je nešto drugo. Trudite se, radite sa decom, uživajte sa njima. Кad neko kaže da nema vremena, predlažem mu da pogleda samo statistiku svog mobilnog telefona i koliko dnevno dnevno provede na njemu. Ako se ima vremena za sve te sate, mora se imati vremena i za roditeljstvo”, kazala je defektolog Кosana Tojić.
Ona podseća roditelje da je roditeljstvo izuzetno odgovorna uloga, koja istovremeno i umara i raduje, a to je kombinacija emocija koje oni možda prvi put na taj način doživljavaju.
“Ne može se o roditeljstvu pričati tako što ćemo sve svesti na estetiku instagrama i fotografije, to nije ni 0,2% roditeljstva. Dečiji mozak se razvija, pod uticajem je toliko toga iz svoje okoline, a okolina se promenila u odnosu na pre 10 godina, a kamoli pre 20 godina. Toliko su ljudi napeti od nekih nametnutih obaveza i ciljeva, posebno majke, da nema šanse da se sve stigne i da se uradi, da se odgovori na sve te zahteve. I onda postajemo ljuti i nervozni, užurbani, nestrpljivi. Meni je toliko nedopustivo i neprihvatljivo kad vidim da se normalizuju stvari koje su totalno pogrešne za razvoj, samo zato što je to lakše i kao većina to radi”, iskrena je Tojić.
Ova defektološkinja kaže da smatra da zaista nije prihvatljivo da bebe od nekoliko meseci idu po slavljima do kasno u noć, ni da se dečiji rođendani i to dece predškolskog uzrasta slave posle 18 časova.
“Nije normalno da deca žive na viršlama, paštetama, grickalicama i slatkišima. Mozak se razvija i treba mu hrana. Nije normalno da deca gledaju u ekrane više nego u svet oko sebe. Nije normalno da radimo 10 do 12 sati dnevno da bismo deci kupili skupu odeću i patike. Nije normalno da imaju šest aktivnosti pored vrtića i škole. Deci treba slobodno vreme za igru i treba im vreme sa svojim roditeljima. Porodica je socijalizacija od koje sve kreće. Кad čujem da dete krene u vrtić radi socijalizacije… Ako kod kuće nije dobilo primarnu socijalizaciju i nije adekvatno zbrinuto i usmereno, nema vrtića i škole koja će to nadomestiti”, kaže Кosana Tojić.
Ona apeluje da bi trebalo da se trgnemo i osvestimo, da se malo zapitamo šta to radimo na štetu dece da bi nama bilo lakše.
“Skoro sam bila prisutna i slušala kako jedna mama kaže drugoj da je prerano da dete leže u 20 časova, jer njeni idu u 23 na spavanje i nije im ništa. A ko to kaže da im nije ništa? Mozak deteta koje tako kasno leže nema priliku da obradi informacije, da se odmori, pa se pitamo otkud nam svi ti problemi u razvoju?”, ističe Tojić i podseća da deca nisu igračke, već ljudi.
Deci je, kaže ona, potreban razgovor, priča, kontakt pogledom, dodir, emocija. To je ono od čega cvetaju.
“Roditelji toliko sebi i deci zadaju obaveza, da su porodično svi večito u nekoj žurbi, jure za ciljevima. Užurbanost izuzetno remeti pažnju, fokus, koncentraciju, kako odraslima, tako i deci. I stalno nametanje toga briga o sebi je najvažnija, briga o sebi, vreme za sebe, morate voleti sebe, budite pozitivni, samo pozitivno… Кad se beba ili dete probudi 23.373 puta u toku noći ili je bolesno ili ste vi bolesni, to je zaista teško. Ne postoji lagano roditeljstvo, posebno kod beba i male dece, gde je i fizički umor neminovan. Plasiranje savršenih života na društvenim mrežama je totalno pogrešno”, objašnjava ona.
Tojić se osvrnula i na loš uticaj interneta i društvenih mreža, ne samo na decu, već na sve nas.
“Nadam se da će nas, jednog dana, vratiti na Nokiju 3310, ograničiti nas da u toku dana budemo samo kratko na internetu, osim onih kojima to treba zaista za posao. Ovo sve zaista vodi u jednu kolektivnu bolest. Svi bi trebalo da se osvestimo i malo sami sebe prevaspitamo, zarad dece”, kazala je Кosana Tojić.
Za ljude kojima deca nisu prioritet u životu, ali zaista prioritet koji se dokazuje delima, smatra da nisu istinski srećni.
“Ne može i ne sme sve drugo biti prioritet u životu, a deca po strani. Stalno dokazivanje drugima i često nebitnima kao lična potvrda će da nas uništi. Porodica je stub i prioritet ne samo čoveka, nego društva. Tako da svi vi roditelji, koji se dajete, brinete, vodite računa da deca idu na vreme na spavanje, kuvate, uključujete decu, pričate im, sami kod sebe gušite perfekcionizam, potrebu da se dopadnete drugima, svaka vam čast i nastavite napred, nemojte da posrnete”, kazala je Кosana, obrativši se potom onima koji se u ovom opisu ne prepoznaju.
“Ispravite to već danas, trgnite se, recite idemo da menjamo korak po korak. Sebe je najteže promeniti, ali naša deca nisu tražila da se rode, mi smo to izabrali, te hajde da odgovorno preuzmemo tu ulogu. Povežite se sa decom, gledajte ih, slušajte ih, budite tu. Svima ste zamenjivi, samo niste svojoj deci i svojim roditeljima”, zaključila je ona.
