Dok se neki vozači kunu da su žuta svetla jedini način da se vidi u lošim vremenskim uslovima, drugi će tvrditi da su bela svetla svetlija i samim tim bolja.
U ovom članku ćemo pogledati prednosti i nedostatke i žutih i belih farova i utvrditi koji su bolji na putu.
Žuta svetla
Decenijama su svi farovi imali žutu nijansu. Prvi farovi koji su izmišljeni bili su pokretani acetilenskim lampama, koje su proizvodile žutu svetlost. Kako su električni farovi postali popularni, verovalo se da je žuto svetlo bolje.
Tokom 1930-ih, selektivno žuto svetlo je korišćeno u mnogim farovima. Oni su dizajnirani da filtriraju sve plave tonove i tako emituju žutiju svetlost. Rane studije su pokazale da je žuto svetlo manje zaslepljujuće za druge vozače, što ga čini bezbednijom bojom za farove. Žuto svetlo takođe seče kroz kišu, sneg i maglu bolje od bele ili plave svetlosti.
Iako su žuti farovi decenijama bili popularniji, većina zemalja je dozvoljavala ili žutu ili belu. Izuzetak od ovoga je Francuska. Od 1936. pa sve do 1993. godine, vozila su po zakonu morala da imaju žute farove. Danas su beli ili žuti farovi dozvoljeni u većini zemalja širom sveta.
Bela svetla
Bela svetla su najpopularnija boja za farove današnjice. U mnogim zemljama više nije dozvoljeno da farovi budu žuti i moraju biti bele boje. Evropski propisi, na primer, zahtevaju da se sva nova vozila proizvode sa belim farovima.
Bela svetlost je poželjna iz više razloga. Belje svetlo oponaša izgled sunčeve svetlosti i poboljšava vidljivost. Pored toga, filteri koji se koriste za stvaranje selektivnog žutog svetla prigušuju osvetljenost farova. Bela svetlost je nefiltrirana, što je čini svetlijom.
Kako se tehnologija farova poboljšava, neke sijalice se naginju ka plavom kraju spektra (a ne žutoj). Ksenon HID, koji su svetliji od starih halogenih sijalica, često imaju plavu nijansu. Ovo je u redu, do određene tačke, ali farovi koji su previše plavi su manje efikasni.
Preuzeto: Srbija Danas
Foto: Profimedia
