Verovali ili ne, jedan od najvećih uzročnika skoro svih bolesti savremenog doba se krije u nekvalitetnom varenju! Jedan od načina postizanja kvalitetnog varenja jeste poštovanje pravila o razmacima između obroka, u zavisnosti od vrste hrane koja se konzumira. A da bi se izbegli probavni ”konflikti”, neophodno je da se vodi računa i o pravilnom kombinovanju namirnica u okviru jednog obroka.
Da bi čovek bio zdrav, i uz to imao optimalnu telesnu težinu, neophodno je da se postigne kvalitetna probava.
Različite namirnice provode različito vreme u organima za varenje i to je jedna od osnovnih činjenica koja ne sme da se zanemari ukoliko želimo da budemo zdravi i vitki.
Na primer, voće se zadržava u želucu oko pola sata, jezgrasto voće (orasi, lešnici, bademi…) – dva sata, sveže povrće – dva sata, složeni ugljeni hidrati (žitarice, hleb…) – oko četiri sata, riba – pet sati, mahunarke – pet sati, meso – oko šest sati, jaja – pet sati… Dakle, da bi se omogućilo navedenim namirnicama kvalitetno varenje i apsorpcija njihovih hranljivih materija, moraju da se poštuju pomenuti razmaci.
Pravilno kombinovanje
Da bi se izbegli probavni ”konflikti”, neophodno je da se vodi računa i o pravilnom kombinovanju namirnica u okviru jednog obroka. Kada se u istom obroku spoji mnogo raznovrsnih namirnica, koje se pritom vare u različitoj sredini – to neminovno vodi ka usporenom varenju, fermentaciji, truljenju hrane i lučenju viška kiseline…
Osnovna pravila kombinovanja hrane
◘ Belančevine životinjskog porekla (meso, mesne prerađevine, sir, jaja, mleko…) ne kombinovati sa složenim ugljenim hidratima (hleb, krompir, žitarice).
◘ Belančevine biljnog porekla (pasulj, sočivo, leblebije…) mogu da se kombinuju sa složenim ugljenim hidratima, ali ne moraju.
◘ Ne mešati u jednom obroku više vrsta životinjskih belančevina.
◘ Složeni ugljeni hidrati i biljna masnoća predstavljaju dobru kombinaciju.
◘ Izbegavati kombinovanje životinjskih belančevina i termički obrađenog povrća.
◘ Jezgrasto voće i semenke slobodno mogu da se kombinuju sa prostim ugljenim hidratima (med, suvo voće..).
◘ Kombinovanje belančevina i prostih ugljenih hidrata je izuzetno loša kombinacija.
Predjelo, glavno jelo, desert
Ovaj stari, najrasprostranjeniji model kompletnog obroka predstavlja veoma lošu kombinaciju, koja može da odvede u stanje bolesti. Zbog čega je to tako?
Predjelo se najčešće sastoji od složenih ugljenih hidrata (pecivo, testenina), glavno jelo od belančevina i ugljenih hidrata (meso, krompir, hleb), a desert od prostih ugljenih hidrata (voće, kolači). Kada se pojede predjelo, aktiviraju se enzimi pljuvačke za njegovo varenje, koje se dalje nastavlja u želucu, pod dejstvom određenih želudačnih sokova. Ovakav obrok će se u želucu zadržati oko četiri sata. Međutim, pre nego što se predjelo svari, na scenu nastupa glavno jelo, to jest meso. Tada želudac počinje da luči nove enzime i hlorovodoničnu kiselinu, pri čemu se prekida proces varenja predjela.
Na kraju se dodaje slatkiš ili voće, koji se ni ne vare u želucu, već se u tankom crevu razlažu na monosaharide. Oni treba samo da prođu kroz želudac, ali im prethodno pojedena hrana to onemogućava. Na ovaj način se znatno produžava i otežava proces varenja, hrana fermentiše i doprinosi pogoršanju tegoba, a na duže staze i celokupnog zdravlja…
Preporuka
Vodu i druge zdrave napitke kao što su čajevi i ceđeni sokovi, treba konzumirati uvek na prazan stomak, minimum 15 minuta pre jela, a naročito ujutru odmah nakon buđenja. Voće jedite takođe ujutru na prazan stomak i pola sata pre jela. Uz mesni obrok ne jedite hleb, krompir, testenine, termički obrađeno povrće i sosove. Umesto toga, pojedite veliku količinu sveže salate, koja će u velikoj meri da potpomogne proces varenja. Nakon ovakvog obroka, napravite minimum četiri do pet sati pauze, a za večeru je preporučljivo da se pojede voćni obrok i popije neki od mnogih blagotvornih biljnih čajeva. Ovakva ishrana će doprineti kvalitetu vašeg zdravlja, prevenirati mnoge potencijalne bolesti i dovesti vašu kilažu na optimalan nivo.
Preuzeto: Zdravahrana.com
