Jedna je stvar koristiti usluge Gugla i Fejsbuka zato što je to u savremenom svetu gotovo nemoguće izbeći. Ali, potpuno je druga stvar naivno verovati da je sve što te kompanije rade sa našim ličnim podacima zakonski opravdano i dobronamerno.
Internet, a društvene mreže posebno, pomerili su granice između privatnosti i javnosti. Iako su mnogi ljudi svesni toga, često se ne obaziru na „velikog internetskog brata“, sve dok nešto ne pođe po zlu. Evropska unija od 25. maja uvodi strožu zakonsku regulativu zaštite ličnih podataka.
Gugl i Fejsbuk skupljaju i čuvaju vaše lične informacije i koriste pre svega u marketinške svrhe. Uostalom, 98% Fejsbukovog prihoda dolazi od reklama, ukupno 39,9 milijardi dolara prošle godine. Što više ličnih informacija podelite na Fejsbuku, to će njihov profit biti veći.
Nedavno je Kembridž analitika optužena za neovlašćeni pristup podacima i stvaranje sistema kojim se pravi profil američkih glasača korišćenjem na ovaj način prikupljenih podataka od 87 miliona korisnika Fejsbuka, kako bi putem personalizovanih političkih reklama uticali na glasače (što je korišćeno tokom poslednjih predsedničkih izbora). To nije ni prvi ni poslednji put da političke partije koriste podatke sa Fejsbuka bez vašeg znanja. Važno je, međutim, da znate da vas i vaše prijatelje na Fejsbuku prate. Kod ove manipulacije nije reč samo o politici, reč je o tome da vi sami postajete proizvod. Detalji o vama i vašem životu se prodaju jer su vredni onima koji žele da utiču na vas, npr. putem reklama za određene proizvode.
“Znamo gde ste bili prošlog leta”
Gugl ne samo da je najveći monopolista na svetu, već i kompanija sa najnaprednijom veštačkom inteligencijom u svetu koja joj olakšava da razvrsta sve vaše podatke i otkrije modele koji mogu da se iskoriste radi uvećanja profita. Gugl poseduje sve što ste uradili onlajn ako ste koristili alat koji podržava ova kompanija, a Fejsbuk ima podatke o svemu što ste ikada postavili, komentarisali ili lajkovali. Svi ovi podaci se koriste za formiranje profila ličnosti koji se koriste na različite načine, a sve u svrhu zarade. Ili, kako bi rekao Erik Šmit, koosnivač Gogla: „Znamo gde ste bili, znamo gde ste sada, manje ili više znamo o čemu mislite“.
Krajem marta Gardijan je objavio članak o tome kako Fejsbuk i Gugl prikupljaju lične podatke svakog korisnika. Lista je podugačka i uključuje istoriju svega što ste ikada (na svim aparatima) tražili na Gugl pretraživaču kao i na Jutjubu (bez obzira da li ste to obrisali sa vaših uređaja), zatim mogućnost praćenja lokacije na kojoj se nalazite. Na osnovu vaših podataka (lokacija, godine, pol, posao, bračni status itd) Gugl kreira personalizovane reklame (one koji bi mogle da vas interesuju). Da li ste ikada pretraživali određeni proizvod ili servis, a zatim odjednom shvatili da ste zatrpani reklamama za tu vrstu proizvoda ili servisa? Tako cela stvar deluje. Takođe, podaci se skupljaju i preko aplikacija koje koristite.
Nije paranoja – već činjenica
Poput Gugla, i Fejsbuk prati, skuplja i čuva sve što ste radili na ovoj društvenoj mreži: svaki post, komentar, lajk, privatna poruka i fajl koji ste poslali ili primili, kontakti, lista prijatelja, lokacija sa koje ste se ulogovali itd. Čak i periodična upotreba određenih reči može da bude vredan podatak za oglašivače.
Ove kompanije imaju mogućnost tajnog pristupa vašem mikrofonu ili veb kameri, kako bi mogli da vas čuju i vide. Gugl čuva sve mejlove koje ste primili, poslali i obrisali, ali i vaše „pasvorde“ pa i one koje više ne koristite. Oni znaju šta čitate na internetu, koje vas teme interesuju, koje fotografije, filmovi… šta god da ste tražili. Prostora za manipulaciju ima koliko hoćete.
Ipak, za razliku od SAD, zakoni EU su stroži, pa prema njima npr. istorija pretrage po internetu spada u lične podatke koji su zaštićeni.
Opšta uredba EU o privatnosti podataka (GDPR) stupa na snagu 25. maja, a njome će se poboljšati zaštita pojedinaca, regulisati „izvoz“ ličnih podataka na servere van EU gde postoji mala ili nikakva zaštita, dati građanima kontrola nad ličnim podacima, umesto da se sve ostavi na volju Fejsbuku i Guglu, olakšati međunarodno poslovanje uvođenjem paketa pravila unutar EU.
Pokušaj EU da zaštiti svoje građane
Prema ovoj Uredbi pod „ličnim podacima“ smatra se sve što može da se dovede u vezu sa jednom osobom, što je veliki broj podataka. Tu ulaze i visokoosetljivi podaci (npr. oni o zdravlju), zatim ime, adresa itd, pa čak i prijava za newsletter. Takođe, svi podaci jedne kompanije o sadašnjim i bivšim zaposlenima.
Kada se bavite ličnim podacima, imate i određene obaveze, odnosno svako onaj ko se time bavi mora da: pruži uverenje da mu je dozvoljeno da sakuplja podatke (i da ih ne koristi za nešto drugo), zaštiti ih od pristupa drugih bez legitimnog razloga, da ih izbriše kada više ne postoji zakonski razlog za njihovo čuvanje, da u roku od 30 dana obezbedi svakom pojedincu uvid u sve informacije o njemu (i da ih obriše ako ta osoba to zatraži), obavesti nadležne u roku od 72 sata ako su podaci bili izloženi i dostupni drugim licima.
GDPR nalaže svim kompanijama koje prikupljaju podatke o ličnosti da od korisnika obezbede pristanak. U protivnom, preti im kazna do 4% godišnjih prihoda.
A kod nas? „Po našem zakonu, koji je u proceduri, sve platforme, uključujući Fejsbuk moraće da poštuju standarde GDPR“, kaže doc. dr Đorđe Krivokapić sa FON-a i suosnivač Šer fondacije. „Naša država će izraziti nameru da primeni svoje pravo na platformama koje pružaju usluge građanima Republike Srbije. Ali, ostaje pitanje da li će se te platforme privoleti da poštuju naš zakon za razliku od EU koja je već obezbedila značajna prava za svoje građane, ili Rusije koja je veliko tržište i ima svoju pregovaračku poziciju i različite načine vršenja pritiska na platformu da poštuje njihova nacionalna pravila.“
S druge strane, od 1. maja Fejsbuk će formalno preseliti milijardu i po svojih korisnika iz međunarodnog sedišta u Dablinu u američku centralu u Kaliforniji. Potpisivanjem ugovora sa kalifornijskim ogrankom Fejsbuka (što će se raditi jednim klikom miša, uz poznatu činjenicu da se takvi pristanci često daju bez čitanja novih propozicija), oni će biti izmešteni van domašaja zakona EU, i biće pod mnogo blažim zakonima SAD.
Preuzeto: Zdravahrana.com
