Svima se desilo da zakače prstima vrelu peglu ili nezgodno izvuku pleh iz rerne i tako se opeku. Da li valja u takvim situacijam pojuriti po led i pritisnuti ga na mesto povrede?
Dermatolozi kažu da je to najgore što možemo da uradimo i da će ledena obloga samo naneti još veću štetu koži. Isto je i sa ispiranjem rane alkoholom. Koži treba pomoći i to nečim što je neće dodatno traumatizovati.
“Čak i ledena voda može da poveća rizik od infekcije”, objašnjava dr Alan Kepin, specijalista hitne medicine.
“Kod manjih opekotina možete da primenite hladnu (ne ledenu) vodu i to tako što ćete staviti – na primer, ruku pod česmu i tako držati pet do dvadeset minuta”, objašnjava doktor.
Nakon toga nežno obrišite vodu i namažite neko sredstvo za hidrataciju, pa zaštitite ranu pamučnom kompresom ili zavojem, pazeći da ne zalepite flaster preko povređene površine kože. Možete uzeti neki analgetik ako imate jak bol.
Dok opekotina zarasta, redovno održavajte higijenu, perite to mesto mlakom sapunicom i mažite antibiotskom kremom da sprečite infekciju.
U slučajevima većih opekotina, treba potražiti pomoć lekara, a to se dešava kada:
opekotina bude šira od 10 cm,
opečena koža prekriva zglob,
opekotina bude na licu, vratu, stopalu ili šaci,
opekotina boli duže od dve nedelje ili
uporno ne zarasta.
Opekotine drugog stepena su one kod kojih izađu i plikovi na koži. Tada nipošto ne smete pokušavati da skinete nasilno odeću sa opečenog mesta. Takođe, nemojte prskati bilo kakve sprejeve za prvu pomoć niti mazati mastima, jer će to samo usporiti izlazak topline sa povređenog dela tela.
Nije dozvoljeno bušiti plikove, jer to može da dovede do infekcije, već treba zatražiti stručnu pomoć. Ove opekotine mogu da dovedu čak i do tetanusa.
Opekotine trećeg stepena su one od kojih koža pocrni ili povreda dođe sve do kosti. One zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
