Prošlo je godinu dana od kada ste imenovani na mesto direktora Razvojne agencije Vojvodine. Sada već možemo govoriti o realizaciji planova i rezultatima. Da li ste zadovoljni onim što ste u ovom vremenskom periodu uradili vi lično, a i agencija na čijem ste čelu?
-Ideja osnivanja Razvojne agencije Vojvodine je bila da Pokrajinska Vlada neke svoje ideje i vizije razvoja Pokrajine sprovede u delo. Ono što je bila okosnica našeg rada jeste podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i domaćoj privredi, ono što možda u nekom prethodnom periodu nije bilo na dobar način realizovano. Bitno je reći da smo sa 4 miliona evra finansirali otvaranje novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima, pre svega, u domaćim preduzećima. Od četrdesetak kompanija koje su dobile ova sredstva, njih 35 su u čistom domaćem vlasništvu, a od tih istih 40, 37 su mala i srednja preduzeća.
Nedavno je u Novom Sadu održan Prvi regionalni poslovni forum na kojem ste predstavili investicione potencijale Vojvodine. Kakvi su potencijali Pokrajine, šta govore analize i istraživanja Razvojne agencije Vojvodine?
-Vojvodina je poljoprivredna regija. Ono što mi pokušavamo jeste da dovedemo što više investitora i razvijemo što veći broj domaćih kompanija, koje se oslanjaju na preradu poljoprivrednih proizvoda, na pakovanje, na povećanje kvaliteta finalnog proizvoda i povećanje vrednosti. Osim toga, svojom pozicijom, svojom povezanošću Vojvodina se kao regija, kao deo Srbije, graniči sa tri države koje pripadaju Evropskoj uniji i ona je svojom pozicijom predodređena da bude laka za komunikaciju. Automobilska industrija je to prepoznala kao prednost i sve više je kompanija iz ove oblasti koji investiraju u Vojvodinu. Kompanija „Kontinental“, koja je pre pet – šest godina došla sa jednim, da tako kažem, radno intezivnim projektom sada je došla sa istraživačkim i razvojnim sektorom, što je iz ugla jedne kompanije najveći nivo razvoja. To je kompanija koja trenutno zapošljava 200, a plan je zapošljavanje 500 inžinjera koji se bave razvojem sistema za upravljanje vozilima, najvišim nivoom tehnologije. Treba pomenuti i Kompaniju „ZF“ koja je stigla u Pančevo i bavi se proizvodnjom elemenata za elektromotore.
Ono što se u Vojvodini razvilo samo od sebe i što su na sreću i kompanije prepoznale jeste IT industrija. Fakultet tehničkih nauka, kao jedan od najjačih fakulteta kod nas ali i u regionu je iz svojih redova, znanjem i kvalitetom, uspeo da izrodi više stotina kompanija koje su proizašle iz njihovih departmana. I neke druge kompanije su došle i koristile njihove potencijale i razvile se. To su u suštini glavni sektori koje mi i danas prezentujemo. Sirovinska baza i sirovinski sektor su nedovoljno iskorišćeni u Vojvodini. Ne treba da budemo samo izvoznici već treba da proizvodimo i izvozimo finalne proizvode.
VOJVODINA NAJRAZVIJENIJA
Gde se trenutno nalazi Vojvodina kada je reč o ekonomskoj stabilizaciji i ekonomskom razvoju?
-Vojvodina je i dalje najrazvijenija regija i najrazvijeniji deo Srbije. I dalje oni koji traže radnike sa nižim primanjima ili pokušavaju da dođu gde je jeftinija radna snaga idu u južnije delove Srbije. Vojvodina je infrastrukturno dobro razvijena i dobro povezana. U planu vojvođanske i republičke Vlade su povezivanje Novog Sada sa Zrenjaninom putem sa četiri trake, zatim fruškogorski koridor Novi Sad – Ruma, za koji će uskoro, nadam se, biti potpisani finansiranje i izgradnja.
Ono što je problem u Vojvodini je neravnomeran regionalni razvoj. Postoje regioni, kao što su srednji i južni Banat gde postoje regioni koji su nerazvijeni, a problem je što i ne postoji dovoljno ljudi kako bi neki investitor, kome je neophodno više radnika, došao i razvio biznis. Stoga smo u Razvojnoj agenciji razvili, što je novina, interventne planove. Sektor za strateška istraživanja u saradnji sa stručnim institucijama na nivou Pokrajine će pokušati da u takvim opštinama pronađe šta su resursi, od ljudi, sirovina, uopšte na čega se može računati u tim delovima koji bi doprineli razvoju i da na osnovu tih resursa razvijemo ideje, projekte i programe. Tako ćemo nekome ko želi da dođe moći da kažemo i da ga pozovemo da dođe u određenu opštinu i kažemo da imamo gotov projekat u vezi sa time šta bi mogao da radi, od čega da živi i zarađuje.
PROBLEM RADNA SNAGA
Razvojna agencija Vojvodine daje i stratešku podršku investitorima i traži nove investitore. To je deo vašeg posla. Recite nešto više o investicijama koje su ostvarene ili su najavljene..
-Investitori dolaze. Ranijih godina Vojvodina je morala dosta da ulaže kako bi se pozicionirala na mapi investitora, kako bi bila vidljiva. Trenutna situacija je takva da sredstva za te namene više nisu potrebna. Konstantno imamo dolazak novih investitora. Sada već imamo problem, o kojem sam već govorio pre godinu dana, a to je nedostatak radne snage.
U ranijim godinama, u periodima privlačenja novih investitora akcenat je stavljan na dovođenje radno intezivnih investitora, jer je najveći problem u celoj državi bio nezaposlenost. Do pre dve godine ste imali situaciju da ste sretali ljude koji su govorili – nemam posao, nemam šta da radim. Danas kada srećete ljude oni govore – neću da radim za tu platu. Nije više nezaposlenost glavni problem, sada je problem standard, sada je problem kakvu platu dajete radnicima. U nekom narednom periodu će i investitori, i domaće kompanije, i oni koji dolaze kod nas morati da budu spremni da daju veće plate zaposlenima ukoliko žele da se pojave ovde. Tako da mi više nemamo problem sa time da neko dolazi ili želi da dođe u Vojvodini. Taj neko ko dođe ili želi da dođe imaće od nas povratnu informaciju da ne može da računa na platu od 250 evra već da mora da obezbedi ozbiljnija primanja za radnike. U suštini to je dobro, jer više ne dolaze velike kompanije koje zapošljavaju više hiljada ljudi, već kompanije koje zapošljavaju više stotina radnika ili manje od toga i mislim da su te strane kompanije, uz naravno domaće kompanije, naš budući segment koji ćemo razvijati i sa kojim ćemo komunicirati.
INVESTIRANjE U KULU
Promocija Vojvodine, kao idealne investicione lokacije je jedan od najvažnijih segmenata. U proteklom periodu je bilo nekoliko sajmova, biće ih i u narednom periodu. Kakvi su utisci, da li ima nekih najava o dolasku novih investitora. Čini mi se da se na jednoj od tih poslovnih izložbi u Nemačkoj pominjala i Kula. O čemu je reč?
-Kao što sam i rekao u delu zašto je Razvojna agencija osnovana, akcenat mora biti stavljen na domaću privredu i ne samo da joj se da ravnopravan položaj sa stranim investitorima nego da se onim segmentima domaće privrede koji postoje, koji mogu da internacionalizuju svoju proizvodnju, da razviju i povećaju izvoz, da unaprede tehnologiju, da im se pomogne. Sajmovi su jedna od sjajnih stvari za tako nešto, prosto na sajmovima se ljudi nalaze i sklapaju poslove. Prošle godine je zajedničkom odlukom Pokrajinske Vlade i gradonačelnika osam gradova napravljen sporazum, čiji smo mi izvršilac, a to je organizacija najmanje četiri sajma godišnje – neke za privredu, neke za poljoprivredu, investicije…U ovoj godini prvi sajam na koji se išlo je Sajam turizma u Pekingu gde su se predstavile turističke organizacije tih gradova i Vojvodine. Ideja nam je bila da od jednog ozbiljnog i velikog tržišta koje raste, otkinemo ne promil, već stoti deo promila i da to već bude ozbiljna cifra za Vojvodinu, a takođe, činjenica da je uspostavljena direktna avionska linija Peking – Beograd nas je podstakla na učestvovanje na ovom sajmu. Drugi sajam na koji smo poveli kompanije jeste Sajam automehanike u Frankfurtu u Nemačkoj. Tamo smo poveli šest, isključivo domaćih kompanija, koje su imale mogućnost da sa nama odu o trošku Pokrajine i gradova i da na taj način promovišu svoje proizvode i nađu svoje poslovne partnere. Naše kompanije su ostvarile devedesetak ozbiljnih kontakata, a neke su i sklopile poslove direktno na Sajmu, tako da smatramo da je to bio uspešan Sajam za nas.
Pomenuli ste Kulu. Istina je da je jedna nemačka kompanija završila pregovore sa Kulom, koji još uvek nisu potpisani, pa neću govoriti o kojoj se kompaniji radi. Iako je već sve dogovoreno neću reći da je posao gotov, jer nam se dešavalo da nešto bude dogovoreno ali na kraju ipak od toga nema ništa. Bitno je za građane Kule reći da je reč o ozbiljnoj nemačkoj kompaniji autodelova, koja nije konkurentna kompanijama koje su već u Kuli. Ustalnom kontaktu smo sa njima. Obezbeđujemo im dobavljače za njihove različite potrebe.
Opština Kula je napravila tim, pre pet godina, koji je savršeno dobro funkcionisao, koji je odradio maksimalno dobar posao kada je reč o privlačenju investicija. Na kraju imamo šest prodatih parcela u industrijskoj zoni i ukoliko pomenuta nemačka firma dođe, to će biti prva kompanija koju je doveo neko sa strane. Naime, ovih šest parcela, odnosno investitora, koji su došli u Kulu nije ih dovela ni Razvojna agencija Vojvodine ni Srbije, već ljudi koji rade u Opštini Kula. Na kraju i ovaj moj odlazak u Novi Sad u Razvojnu agenciju na neki način je nagrada ne samo za moj lični rad, već za rad celog tima čiji sam bio deo u Opštini Kula.
Kula jeste pomenuta i Kula jeste konstantna tema. I ako dođe ova nemačka kompanija, to ne znači da je kraj. Uspešni prate uspešne, a Kula je uspela da se plasira u tu ligu uspešnih opština i lokalnih samouprava i mislim da će i ubuduće investitori dolaziti ovde. To otvara neki novi krug koji će uticati na povećanje standarda.
Uveli ste dosta novina u radu Razvojne agencije. Šta imate u planu u budućnosti?
-Igor Mirović, predsednik pokrajinske Vlade je bio inicijator potpisivanja jednog lepog i korisnog sporazuma o saradnji između Razvojne agencije Vojvodine i Fakulteta tehničkih nauka, Tehnološkog, Poljorivrednog i Ekonomskog fakulteta. Ideja je da koristimo znanja tih fakulteta koja su primenjiva u privredi, jer su to fakulteti čija su znanja primenjiva i u radu Vlade. Ideja je da Razvojna agencija bude mesto susreta i komunikacija. Ideja je da obezbedimo struku i znanja koja će pomoći Vladi u donošenju odluka, a sve u cilju daljeg razvoja domaće privrede.
