To je utvrdilo istraživanje Univerziteta Harvard, nakon procene podataka sakupljenih tokom 25 godina od preko 130.000 ispitanika. Punomasno mleko, međutim, ne povećava taj rizik.
Tačnije, istraživanje je utvrdilo sledeće: oni ispitanici koji su konzumirali najmanje tri porcije niskomasnog mleka i mlečnih proizvoda dnevno imali su 34% veću šansu da dobiju Parkinsonovu bolest u odnosu na one koji su konzumirali manje od jedne porcije dnevno.
Učesnici istraživanja su odgovarali na pitanja o svom zdravlju svake dve godine, a o svojoj ishrani svake čitiri godine. Od 130.000 ispitanika tokom trajanja proučavanja, 1036 je dobilo Parkinsonovu bolest.
Prateći te podatke, istraživači su analizirali kakvu vrstu mlečnih proizvoda su konzumirali ispitanici – što je uključivalo mleko, sir, jogurt, pavlaku, puter i sladoled. S obzirom kakve su trenutne zvanične preporuke u ishrani, rezultati su bili prilično iznenađujući, a evo šta su pokazali.
Konzumacija više od jedne porcije obranog ili niskomasnog mleka (ne i mlečnih proizvoda) povećala je verovatnoću od razvoja Parkinsonove bolesti za 39 posto.
Konzumacija smrznutog deserta koji sadrži malu količinu mlečne masti bila je povezana sa blago povećanim rizikom od te bolesti.
A za razliku od toga, nikakva povezanost nije pronađena između Parkinsonove bolesti i konzumacije punomasnog mleka, i punomasnih mlečnih proizvoda.
Jedan od autora tog proučavanja, dr Ketrin Hjuz, izjavila je za britanske novine da je istraživanje koje je sa kolegama obavila bilo najveća analiza veze između mlečnih proizvoda i Parkinsonove bolesti koja je obavljena do današnjih dana. A rezultati su pokazali da niskomasni mlečni proizvodi umereno povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti. Pošto se ti proizvodi naširoko prodaju i preporučuju, konstatovala ja Hjuzova, to je svakako faktor rizika od Parkinsonove bolesti koji se ispravnim preporukama može smanjiti.
Naučnici ne znaju tačno zašto su punomasni mlečni proizvodi manje rizični od obranog mleka i niskomasnih proizvoda, ali pretpostavljaju da bi to moglo da ima veze sa činjenicom da zasićene masti (kojih ima više u punomasnom mleku) ometaju proces eliminacije urata iz tela. “Priličan broj činjenica ukazuje da urati možda štite od Parkinsonove bolesti. Odsustvo veze punomasnih mlečnih proizvoda (i Parkinsonove bolesti) možda potiče od te zaštitne uloge zasićenih masti”, napisali su istraživači u svom radu.
Urati su, naime, soli mokraćne kiseline, i kad se ne metabolišu ispravno i kada se previše nagomilaju mogu, na primer, da izazovu giht; ali uprkos tome istraživači veruju da urati služe kao zaštita od Parkinsonove bolesti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
