Dualno obrazovanje, na velika zvona objavljivano kao ključna promena u delu obrazovnog sistema i kao lek za industriju u razvoju kojoj sve više nedostaje obučene radne snage, u javnosti je primljeno uz priličnu skepsu.
Iako je to, zapravo, povratak “školovanja uz praksu“, koga je bilo i ranije u našem obrazovnom sistemu, veliko proširenje zanimanja koje je obuhvatilo je donelo kontroverzu.
Kako to deluje u praksi, portal 24sedam se uverio u “Ball Pakovanja Evropa“, korporaciji sa sedištem u SAD i jednin od vodećih svetskih dobavljača održive aluminijumske ambalaže za piće, ličnu negu i proizvode za domaćinstvo. Tamo su na praktičnoj nastavi u radionici petorica učenika Politehničke srednje škole iz Zemuna.
– Odlučili smo da se priključimo programu dualnog obrazovanja jer smo shvatili koliko je to zaista važno i za državu i sistem obrazovanja, i za privredu, i za nas kao kompaniju, ali i za te učenike koji ovako dobijaju jednu potpuno drugu širinu i dimenziju u svom obrazovanju. Veoma je važno za njih da to teorijsko obrazovanje koje dobijaju u školi provere i prodube u praksi, a to ne mogu u učionici jer su oprema i mašine skupi. Na taj način oni će dosta toga novog naučiti, a naši zaposleni će se razvijati kroz prenos znanja. Na kraju krajeva, bili bismo oduševljeni da nam ti učenici s prakse budu buduće kolege – kaže Maja Bunčić koja vodi HR tim u “Ball Pakovanja“ u beogradskoj fabrici..
Nema (više) straha od fabrike
A potencijalne buduće kolege, odnosno barem neke od njih, uverili smo se, veoma su zadovoljne onim što su videle u fabrici i kako su primljene. Iako su se već pri upisu u školu odlučili za varijantu sa dualnim obrazovanjem, učenici su bili više nego zatečeni nekim stvarima koje su videli u prvom susretu sa fabrikom i proizvodnjom.
– Očekivao sam mnogo formalniju atmosferu u fabrici, međutim, svi su ovde opušteni i lepa je atmosfera za rad. Proces proizvodnje je ogroman, to me je isto začudilo – kaže za 24sedam Jovan Cvetković, učenik zemunske Politehnike.
Ni njegov drug Dušan Ristić nije bio ništa manje začuđen.
– Fabrika je velika i sve je vrlo ozbiljno uređeno. A ljudi su komunikativni i pozitivni, niko se ni na šta na žali… Nisam takve priče o drugim fabrikama ranije čuo i ovo ovde me je iznenadilo – ističe Jovan.
A da nije bilo lako organizovati dva dana nedeljno praksu po šest sati, potvrđuje nam Ranko Simijonović, tim lider održavanja u „Ball Pakovanja“, šef u radionici gde se pripremaju delovi i sklopovi neophodni za neprestan 24-časovni rad mašina u proizvodnji. Ranko i stariji majstori su ovoj deci, kako kažu, drugi roditelji.
– Ni mi samo nismo bili načisto kako će to da izgleda. Pre svega, mislimo o bezbednosti, kako da ih sačuvamo, jer ipak su to tinejdžeri koji su došli u jednu veliku fabriku gde ima dosta takvih izazova. Čak smo ogradili koridor da bi bezbedno išli do toaleta, do te mere smo brinuli. Ali, dobra su to deca, slušaju i žele da uče. Trudili smo se da im prenesemo naše znanje, sada od početka do kraja znaju proces, i ako se opredele da se zaposle ovde, mogu da se brzo uključe u proizvodnju – naglašava Simijonović.
Samo zanimljiva praksa ili buduća karijera
Izgleda da su majstori u “Ball Pakovanja“ dobro odradili svoj posao, jer većina učenika na praksi želi da ostane da radi u fabrici.
– Želim još da se usavršim i da se, ako se dobro pokažem, ovde zaposlim kao mehaničar na održavanju mašina, a potom napredujem u fabrici na bolje pozicije – naglašava Jovan Cvetković.
“Kolega” Dušan Ristić ima sličan početni plan.
– Pre svega da se zaposlim ovde, a onda, ako budem uspeo, da usput studiram mašinski fakultet – ambiciozan je Dušan.
Perspektiva, i to dobra, postoji za ovu decu, uveren je Simijonović.
– Videćemo i sami, ako hoće da rade ovde, kakve imaju afinitete, pa da ih tako i usmerimo. Mi smo inače sredina gde vrlo brzo može da se lepo razvije karijera. Ako je neko radan, vredan, zna engleski, vrlo brzo napreduje sa pozicije na poziciju. I to ne samo u okviru naše fabrike u Srbiji, već i u regionu. Ono što mene zanima je i šta misle roditelji, jer važno je da za dobrobit dece zajedno radimo u istom smeru – zaključuje Simijonović.
