Studija koju je vodio Li Getler, antropolog sa Univerziteta Notr Dam pokazuje da je adolescencija kritičan period tokom kojeg društveni odnosi između dečaka i njegovog oca mogu uticati na kasniju proizvodnju hormona testosterona, sa dalekosežnim posledicama na kasniji njihov život porodice.
U novoj studiji, Getler i njegove kolege analizirali su podatke od skoro 1.000 muškaraca na Filipinima u periodu od više od 30 godina pokazujući da muškarci sa višim testosteronom imaju veću verovatnoću da uđu u brakove, ali i da je očinstvo uzrokovalo smanjenje njihovog testosterona.
Istraživači su otkrili da su dečaci tinejdžeri čiji su očevi bili više uključeni u njihovo vaspitanje imali niži testosteron. Studija je takođe otkrila da su dečaci čiji su očevi bili prisutni, ali nisu bili uključeni u brigu o deci, u proseku odrastali tako da imaju veći testosteron od dečaka koji su odrasli u domaćinstvima u kojima je tata bio više uključen u vaspitanje.
Testosteron igra glavnu ulogu u zdravlju muškaraca, pružajući zaštitu od kardiovaskularnih bolesti i poboljšanju imunog sistema.
Ali šta zapravo znači biti „posvećeni“ tata? Ne postoji pravi pravi odgovor, a neki aspekti očinstva moraju biti objašnjeni. Kada je ova studija počela 1983. godine, većina očeva se bavilo zanimanjima na Filipinima kao što su farmeri, ribari ili trgovci, koji su često radili dugo. Ali iako nisu provodili mnogo vremena kod kuće u poređenju majkama, tate na Filipinima obično imaju uloge kao moralni vodiči i glave porodice
Ako biste pitali doktora koji faktori mogu da smanje testosteron kod muškarca, velike su šanse da će se pojaviti uzroci poput starosti, kvalitet sna, gojaznosti ili dijabetesa. Malo je verovatno da će se muškarčev status veze pojaviti u diskusiji, ali kako počinjemo da učimo, muškarčev „partnerski status“ i „očinstvo“ mogu biti zaista važni i imati dalekosežne posledice u pogledu ponašanja i za očeve i za njihove sinove.
U isto vreme, nalazi takođe pokreću neka intrigantna pitanja i spekulacije. Nizak nivo testosterona može pomoći muškarcima da se bolje povežu sa svojom decom i da budu manje skloni impulsivnom, agresivnom i nasilnom ponašanju, da tako kažemo. Kada ovi adolescenti odrastu i imaju sopstvene porodice, njihova biologija – koja utiče na njihovo ponašanje – može ih naterati da se ponašaju kao privrženi očevi.
Ali očevisa visokim nivoom testosterona koji se ne zadržavaju u porodici, imaće bebe sa visokim nivoom testosterona koje će biti sklonije da rade isto što i oni. U obe situacije, imate cikluse koji se sami nameću, bez jasnog razgraničenja gde genetika i posvećenost porodici počinju a gde se završavaju.
