U procesu fermentacije šećera u vašim mišićima, stvara se laktainska (mlečna) kiselina koja se izlučuje usled velikog napora.
S jedne strane, ona pruža neprijatnost, jer uzrokuje bolove u mišićima nakon treninga.
Sa druge strane, ova materija je od esencijalnog značaja kada je u pitanju prirodna hidratacija kože, dok njen nedostatak može da izazove suvoću koja kasnije, gotovo neizostavno, dovodi do ljuštenja.
Mlečna kiselina nije retka komponenta preparata za negu različitih tipova kože.
Zbog svoje sposobnosti da stimuliše sintezu kolagena, glavnog proteina mladosti koji je zaslužan za elastičnost kože, i zbog toga što pruža licu negujućiu i zaštitni sloj vlage, ova materija je veoma cenjena u kozmetičkoj industriji.
Nezavisno od tipa kože, mlečna kiselina je korisna. Kada govorimo o masnoj koži, ova materija je korisna jer reguliše rad lojnih žlezda, pa samim tim i lučenje prirodnog sebuma.
Takođe, mlečna kiselina sprečava zapušavanje pora na koži i sprečava nastanak upalnih procesa, poput bubuljica i akni.
Kada je reč o proizvodnji pilinga, mlečna kiselina je takođe korisna. Pored toga što posvetljuje kožu, što je čini efikasnom u borbi protiv hiperpigmentacije (pojave fleka na koži), ona je značajna i za čišćenje i revitalizaciju kože.
Piling od mlečne kiseline jedan je od najsigurnijih i pogodan je čak i za suvu i osetljivu kožu.
Važno je, ipak, da vodite računa o tome da li je mlečna kiselina korisna za vas, odnosno, da li postoji bilo kakva alergija na nju.
Kada prvi put budete koristili preparate na njenoj bazi, prvo ih nanesite na malu površinu kože i ostavite da deluju neko vreme. Ukoliko izostane bilo kakva reakcija kože, proizvod možete da koristite bez brige.
Takođe, iako se retinol široko preporučuje kada je nega kože u pitanju, važno je da znate, naročito ukoliko nameravate da pojačate unos mlečne kiseline, da se ona u preparatima koji sadrže retinol nalazi u malim tragovima.
Kada govorimo o korisnoj ishrani, mlečna kisleina se u obilnim količinama nalazi u kiselom mleku i u proizvodima koji predstavljaju viši stepen njegove fermentacije. Takođe, njenu proizvodnju u telu pospešuje i hrana bogata ugljenim hidratima.
Izvori ugljenih hidrata su kukuruz, šećerna repa, trska i proizvodi od nje. U pojedinim oblicima, mlečna kiselina se može naći i u vinu.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
