Nobelovu nagradu za ekonomske nauke za 2023. godinu dobila Amerikanka Klaudija Goldin.
Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da dodeli nagradu Sveriges Riksbank za ekonomske nauke za 2023. Goldin zato što je “dala dublje razumevanje faktora koji utiču na mogućnosti žena na tržištu rada i koliko je njihov rad tražen”.
By trawling through the archives and compiling and correcting historical data, this year’s economic sciences laureate Claudia Goldin has been able to present new and often surprising facts. She has also given us a deeper understanding of the factors that affect women’s… pic.twitter.com/uxd4Q188KG
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 9, 2023
“Činjenica da su izbori žena često bili i ostaju ograničeni brakom i brigom o domaćinstvu i porodici je u srcu njenih analiza i modela objašnjenja. Studije Goldin su nas takođe naučile da promenama treba vremena, jer su izbori koji utiču na čitavu karijeru zasnovani na očekivanjima koja se kasnije mogu pokazati lažnim. Njeni uvidi sežu daleko van granica SAD, a slični obrasci su primećeni u mnogim drugim zemljama. Njeno istraživanje nam donosi bolje razumevanje tržišta rada juče, danas i sutra”, navodi se na Tviter nalogu Nobelove nagrade.
Goldin je tek treća žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Rođena je 14. maja 1946. godine u Njujorku, a predaje ekonomiju na Harvardu. Bavi se širokim poljem istraživanja, uključujući žensku radnu snagu, rodnu razliku u zaradama, nejednakost prihoda, tehnološke promene, obrazovanje i imigraciju.
Tanjug AP/Josh Reynolds
Prošle godine Nobelova nagrada za ekonomiju je otišla u ruke bivšeg guvernera Federalnih rezervi SAD Bena Bernankea i dvojice ekonomista, Daglasa Dajmonda i Filipa Dibviga za njihov rad početkom osamdesetih koji je pružio osnovu za savremeno razumevanje zašto su banke potrebne, njihove najslabije tačke i kako kolaps banaka može izazvati finansijske krahove.
Nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih priznanja, već ju je osnovala i finansirala Centralna banka Švedske od 1968.
Prva nagrada za ekonomiju dodeljena je sledeće godine, a raniji pobednici uključuju mnoštvo uticajnih mislilaca i akademika kao što su Fridrih Avgust fon Hajek, Milton Fridman i, nedavno, američki ekonomista Pol Krugman.
Ovogodišnji laureati dobijaju po 11 miliona švedskih kruna (oko 993.000 dolara), odnosno 90.000 dolara više u poređenju sa prethodnim godinama.
Svako od njih dobija i diplomu u vidu jedinstvenog umetničkog dela.
