Nisu isto što i ružni snovi, već ih prati toliko intenzivna neprijatna emocija zbog koje se osoba budi, svesna je šta je sanjala i još neko vreme oseća snažno neprijatno osećanje izazvano scenom iz sna.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nakon dnevnih aktivnosti odlazimo na spavanje jeste da bismo se odmorili i odmorni započeli sledeći dan. Ovaj cilj mogu značajno da ometaju ružni snovi, i posebno noćne more. Upravo zbog toga što mnogi ne pričaju sa drugim ljudima o svojim ružnim snovima i noćnim morama, oni su mnogo češće pojave nego što se misli, tako da imaju određenu važnost za svakog čoveka.
Postoji razlika između ružnog sna i noćne more. Sadržaj ružnog sna je neprijatan osobi koja ga sanja, njega prati neka neprijatna emocija, ali osoba se ne budi zbog toga što ružno sanja. Nakon što se probudi osoba se priseća svog ružnog sna ili samo nekih njegovih delova.
Buđenje u užasu i panici
Noćna mora je vrsta ružnog sanjanja koju prati toliko intenzivna neprijatna emocija zbog koje se osoba budi. Nakon buđenja ona je svesna šta je sanjala i još neko vreme oseća snažnu neprijatnu emociju koju je proizvela scena iz sna. Jedna od tipičnih scena je da neko proganja osobu koja neuspešno pokušava da pobegne ili da se sakrije, da bi se upravo u situaciji kada bi trebalo da bude uhvaćena budi u snažnom strahu, užasu ili panici. Drugi veoma čest motiv noćnih mora jeste scena u kojoj osoba koja sanja prisustvuje kada se nešto strašno dešava nekoj njenoj voljenoj osobi, ali da je osoba nemoćna da joj pomogne, tako da se budi usred najstrašnije scene sa osećanjem tuge, nemoći ili užasa.
Nakon što ju je njena noćna mora probudila, osoba može imati strah da ponovo zaspi jer veruje da će se noćna mora nastaviti. To se nekada i događa, tako da tokom jednog ciklusa spavanja osoba se može nekoliko puta buditi zbog noćnih mora.
Različiti su razlozi zbog kojih ljudi doživljavaju noćne more. Pored raznoraznih fizičkih razloga, postoje i psihološki razlozi. Istraživanja pokazuju da je pojava noćnih mora povezana sa stresnim životnim događajima i periodima života u kojima ljudi osećaju strepnju i zabrinutost. Nakon traumatičnih događaja kakvo je na primer silovanje, osoba može mesecima imati noćne more u kojima se ponavlja ista situacija. Gotovo svi vojnici koji su se vratili iz nekog rata jedno vreme su imali intenzivne noćne more. Nekada je razlog za noćnu moru trivijalan, kao, na primer, nakon gledanja nekog horor filma ili čitanja takve knjige.
Noćne more su veoma retke pre četvrte godine života, česte su kod dece, a najčešće su kod tinejdžera. Češće se javljaju kod devojaka i žena, nego dečaka i muškaraca. Danas se smatra da je normalno da odrasla osoba jednom mesečno doživljava noćnu moru. Ukoliko je češće, tada se može govoriti o „poremećaju noćnih mora”.
Naziv „noćna mora” dolazi iz narodnog verovanja da je za ružne snove odgovorno biće nazvano „mora”, koje se noću, obično kroz ključaonicu, uvlači u sobu u kojoj je osoba koja spava, da bi joj selo na grudi i da bi je mučilo, davilo, ne dozvoljavalo da diše. Pretpostavlja se da se iz toga izvode reči kao „moriti”, u smislu mučiti, ubijati, i „biti umoran”, u smislu neodmoran, iscrpljen, bez energije.
Narodske zaštitne magije
Da bi se zaštitio od noćnih poseta more, narod je smislio različite magijske odbrambene postupke kao što je pravljenje znaka krsta na jastuku, stavljanje opasača preko postelje ili naslanjanje naopako okrenute metle na unutrašnju stranu sobnih vrata. Pretpostavlja se da je narodna predstava o mori veoma stara, zato što se nalazi kod svih slovenskih, ali i mnogih drugih naroda.
Noćne more treba razlikovati od jedne druge slične pojave koja se uglavnom javlja kod dece i mladih, a koja se zove „noćni užas” ili pavor nokturnus. Kod ove pojave osoba se iz sna „budi” sa veoma snažnim krikom, ali nije zaista probuđena, dezorijentisana je, sa njom se ne može uspostaviti komunikacija, ne seća se sna i nakon što se smiri ponovo zaspi bez sećanja na događaj. Noćni užas se javlja kod osoba koje su u dubokim fazama sna i pretpostavlja se da nije psihološke prirode, već je znak disharmoničnog razvoja mozga.
Danas postoji više psihoterapijskih tehnika koje su uspešne u prevazilaženju ponavljajućih noćnih mora.
Izvor: Zoran milivojević Politika
