U poređenju sa drugim čulima, čulo mirisa ima specifičnu vezu sa mozgom.
Miris se, kao hemijska čestica, kreće kroz nos i ulazi u takozvani olfaktorni bulbus gde se pretvara u kod koji mozak može da prepozna. Ove informacije se kasnije preko moždanih ćelija prenose do malog dela mozga koji se zove amigdala, gde se obrađuju emocije.
Nakon toga, ove informacije se “skladište” u hipokampusu, koji je centar za učenje i u kom se stvaraju uspomene.
– Mirisi su jedina senzacija koja na direktan način putuje do memorijskog centra u mozgu. Sva ostala čula prvo putuju do talamusa, moždanog centra koji deluje kao prekidač i dostavlja informacije ostatku mozga o tome šta vidimo, čujemo ili osećamo – rekao je Džon Mekgan profesor na Univerzitetu Rudžers iz Nju Džersija.
On kaže da je miris jedino čulo koje zaobilazi talamus i stiže do amigdale i hipokampusa u jednoj ili dve sinapse, to jest, skoro direktno. Tako se u čoveku uspomene i emocije spajaju sa mirisima.
Baš iz tog razloga se događa da osetite promenu raspoloženja, kada osetite neki poznat miris. Osetićete, neretko, nostalgiju, usled mirisa bakinih kolača, parfema bivšeg dečka ili devojke i slično.
– Poznati miris koji ste u međuvremenu zaboravili može čak i da rasplače ljude – kaže profesosa Univerziteta Braun, doktorka Rejčel Herc.
Naravno, stvari koje vidite takođe evociraju uspomene, ali ne izazivaju toliko snažnu emocionalnu reakciju, kako to rade mirisi.
Ukoliko je miris vezan za nešto što vam se dogodilo u prošlosti i nikada više ne uspete da osetite taj miris, možda se nikada nećete setiti tog događaja -dodala je Hercova.
Ona dodaje i da je važno da postoji određeni emocionalni kontekst događaja, kako bi miris mogao da izazove sećanja. Drugim rečima, mirisi će u većem broju slučajeva buditi uspomene na upečatljive događaje.
– Zamislite čoveka koji ide ulicom i oseti nešto sa čime se nije susreo decenijama, a ipak doživljava reakciju emocija. Ako je osetio taj miris u nekom drugom kontekstu, na primer, u pozorištu, biće mnogo teže dodati uspomenu tom mirisu. Mozak koristi kontekst da bi dao značenje informacijama i tražio to pamćenje – objašnjava doktorka.
Ukoliko se miris ne oseti dugo, najverovatnije će se, prema rečima stručnjaka, izgubiti korelacija između specifičnog mirisa i događaja.
– Uz to, uspomene koje vraćamo mirisom imaju iste nedostatke kao i sva ostala sećanja, što znači da ne moraju da budu tačna i da mogu da se menjaju. Zbog jake emocionalne veze koju ova vrsta sećanja nosi, ljudi mogu da pomisle da je to pouzdano sećanje – kaže Hercova.
Ona smatrqa i da je korelacija između mirisa i uspomena, nastala spontano, evolucijom.
– Čudna veza između mirisa i emocija može imati jednostavno evoluciono objašnjenje. Emocije nam govore šta nam se približava i kako da to izbegnemo, a upravo to čini miris. Zato je ovo čulo ključno za naš opstanak – rekla je.
Na kraju, dodala je i da je način na koji se ljudi susreću sa emocijama, sličan kao životinjski njuh. Predviđanje emocija ljudima pomaže da se od njih zaštite, ukoliko su negativne, kao što njuh pomaže životinjama da prepoznaju predatora koji im se približava.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
