Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je u utorak izmenu nuklearne doktrine Rusije, nakon što su SAD dale dozvolu Ukrajini da napadne balističkim raketama ATACMS duboko u teritoriju Rusije. Tako je u teoriji omogućeno da Rusija uzvrati nuklearnim napadom ne samo na nenuklearnu zemlju iz koje su lansirani projektili ili dronovi, već i na zemlje koje joj pružaju pomoć i sve članice saveza u kojem je zemlja agresor.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da bi napadi, poput onog i Brijansku, kada su američki ATACMS-i pogodili rusko skladište municije, mogli da budu okidač nuklearnog odgovora. On je konkretno naveo odredbu doktrine prema kojoj se napadi nenuklearne zemlje koju podržava nuklearna sila smatraju združenom agresijom.
Prvu verziju doktrine pod nazivom “Osnovni principi državne politike o nuklearnom odvraćanju” potpisao je Putin 2020. godine i ona opisuje kada bi Rusija mogla da upotrebi svoj atomski arsenal, koji je najveći na svetu.
Otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, Putin i drugi ruski zvaničnici često su pretili Zapadu nuklearnim arsenalom. Međutim, to nije sprečilo saveznike Kijeva da pošalju milijarde dolara naprednog oružja, od kojih su neka pogađala rusko tlo.
Šta su potencijalni okidači za nuklearni odgovor i koje zemlje su na meti
Najnovija verzija dokumenta drastično smanjuje “prag tolerancije” i proširuje listu meta potencijalnog odgovora Moskve, a neke od odredbi su:
– Nuklearno oružje je sredstvo odvraćanja, čija je upotreba ekstremna i prinudna mera odbrambenog karaktera
– Nuklearno odvraćanje se sprovodi ne samo u odnosu na potencijalnog neprijatelja, već i u odnosu na države koje obezbeđuju teritoriju, vazdušni i/ili pomorski prostor i resurse koje kontrolišu za agresiju na Rusku Federaciju.
– I pojedinačne države i vojne koalicije koje prete Rusiji smatraju se “potencijalnim protivnicima”. Nije po trebno da imju oružje za masovno uništenje, već je dovoljan samo “značajan borbeni potencijal”
– Upotreba nenuklearnog oružja dugog dometa protiv Rusije, uključujući zapadne balističke rakete, predstavlja akt agresije “ako stvara kritičnu pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Rusije“ i može dovesti do toga da Moskva kao odgovor upotrebi nuklearno oružje
– Agresija bilo koje nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne države smatra se njihovim zajedničkim napadom
– Agresija bilo koje države članice vojne koalicije protiv Rusije i/ili njenih saveznika smatra se agresijom cele koalicije
U napade koji bi mogli da posluže kao povod za aktivaciju nuklearne doktrine spadaju “pouzdane informacije” o masovnom poletanju borbenih aviona, lansiranju krstarećih raketa, dronova hpersoničnih ili drugih letećih objekata koji prelaze rusku granicu. Pored nuklearnog i napada oružjem za masovno uništenje direktno na Rusiju “ili saveznike”, povod bi bio i takav napad na ruske trupe i vojne instalacije u inostranstvu.
Pod ruskim “nuklearnim kišobranom” nalazi se i Belorusija, u slučaju da bude ugrožen njen suverenitet ili teritorijalni integritet. Ruski predsednik može da obavesti vojne i političke lidere drugih zemalja ili međunarodne organizacije “o spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja“, ili da je već odlučio da ga upotrebi.
Analitičarka za Rusiju i Evroaziju “Karnegi centra” Tatjana Stanovaja napomenula je da je pomenuti komentar Peskova prvi u kojem je Kremlj eksplicitno priznao “potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja kao odgovor na udare na rusku teritoriju korišćenjem raketa dugog dometa“.
Iako doktrina predviđa mogući nuklearni odgovor Rusije, ona je široko formulisana čime se izbegava čvrsta posvećenost upotrebi nuklearnog oružja, a Putinu ostavlja više opcija na raspolaganju.
Ruski vojni analitičar: Ovo je drugi žuti karton koji još nije postao crveni
Ruski vojni analitičar i penzionisani pukovnik Viktor Baranec je u izjavi za list Komsomolskaja pravda naveo da je u pitanju poslednje upozorenje Rusije NATO-u.
“Kada sam pročitao tekst nove doktrine, nećete verovati, setio sam se upozorenja i kartona u fudbalu. Ovaj dokument je drugi žuti karton, koji još nije prešao u crveni karton. A ovo najnovije upozorenje je direktno upućeno NATO-u. Posebno da će svaka zemlja koja se pokaže agresivnom prema Rusiji uvući ceo blok u rat sa Rusijom. Ovo je direktan signal NATO-u”, kazao je Baranec.
On je skrenuo pažnju i na tačku koja preti zemljama koje “obezbeđuju svoju teritoriju, vazdušni i morski prostor za agresiju na Rusiju”, podsećajući da postoji pet država u Evropi koje na svojoj teritoriji drže američko nuklearno oružje. U pitanju su Turska, Holandija, Nemačka, Belgija i Italija.
“Imajte na umu da prethodno nijedna nuklearna doktrina nije pominjala upotrebu oružja za masovno uništenje. I to nisu samo nuklearne bombe ili projektili. To su hemijsko i bakteriološko oružje. Da li razumete na šta je Putin upozorio naše potencijalne protivnike?“, napomenuo je Baranec.
On apeluje da je upotreba nuklearnog oružja ekstremna mera, kao i da “Zapad mora da čuje ozbiljnost ove izjave”.
“Sada su pred njima jasno povučene „crvene linije“, ne zamišljene, već vrlo stvarne. A odgovor na njihovo kršenje mogao bi biti nuklearni udar”, kaže Baranec.
Stručnjak britanskog bezbednosnog tink tenka RUSI (Royal United Services Institute) Džek Vatling kaže da upotreba projektila dužeg dometa sigurno neće aktivirati nuklearni odgovor Moskve, ali da bi odgovor mogao biti asimetričan.
“Rusija može da eskalira na različite načine da nametne troškove Zapadu, od podmorske sabotaže do angažovanja proksija za ometanje trgovine u moreuzu Bab el-Mandeb”, navodi on, prenosi AP.
U pitanju je moreuz na ulazu u Crveno more gde jemenski pokret Ansar Alah (Huti) već vrši raketne i napade dronovima na brodove koji idu ka Izraelu u znak odmazde za napad na Gazu.
Peskov: Više nije u funkciji telefonska linija za hitne slučajeve između Moskve i Vašingtona
Novom fazom rata u Ukrajini rusko-američki odnosi dostigli su nivo nuklearnih tenzija nalik Kubanskoj raketnoj krizi 1962. godine kada su sovjetske nuklearne rakete bile raspoređene na Kubi, pa povučene tek kada su SAD pristale da povuku svoje iz Turske. Nakon okončanje pretnje koja je mogla da uništi ljudsku civilizaciju uspostavljena je telefonska linija za hitne slučajeve kako bi se predupredile slične krize.
Međutim, Peskov je danas za agenciju TASS rekao da ta telefonska linija trenutno nije u upotrebi, ali da postoji specijalni komunikacioni kanal između dva predsednika, sa opcijom video konferencije.
Ni ova linija komunikacije nije korišćena skorije, pa je prema zvaničnim podacima Kremlja prethodni put aktivirana 12. februara 2022. godine, pre napada na Ukrajinu.
Hitna telefonska linija na relaciji Vašington-Moskva stvroena je nakon Kubanske raketne krize i počela je sa radom 30. avgusta 1963. godine.
Tokom Hladnog rata, linija je redovno korišćena za hitne slučajeve, ali su poslednjih godina predsednici Rusije i SAD komunicirali direktno telefonom kada je to bilo potrebno. U 2016. godini, mediji su izvestili da je bivši predsednik SAD Barak Obama navodno koristio “crveni telefon“ da razgovara o navodnom sajber mešanju Rusije u američke izbore. Međutim, Kremlj je to demantovao uz objašnjenje da je razgovor vođen redovnom zatvorenom linijom.
