Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kazamasimi otkrilo je zabrinjavajuću vezu između konzumiranja ultraprerađene hrane i ubrzanog starenja.
Studija koja je obuhvatila više od 22.000 ljudi pokazala je da česta konzumacija ovih namirnica može negativno uticati na biološki vek, čineći nas starijima nego što zapravo jesmo.
Šta su ultraprerađeni proizvodi?
Ultraprerađeni proizvodi nisu samo čips, slatkiši ili gazirani napici, već i mnogi proizvodi koje smatramo “neškodljivim”, poput industrijski proizvedenog hleba, voćnih jogurta, nekih vrsta žitarica za doručak, pa čak i mesa sa alternativama za meso.
Ove namirnice često sadrže visok nivo aditiva i konzervanasa, a siromašne su vlaknima, što negativno utiče na metabolizam glukoze i zdravlje creva.
Kako istraživanje meri biološki vek?
Biološki vek, za razliku od hronološkog, odražava stvarno stanje našeg tela, uključujući zdravlje organa, tkiva i sistema. Istraživači su koristili više od trideset različitih krvnih biomarkera kako bi procenili biološki vek učesnika.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji konzumiraju veće količine ultraprerađene hrane imali biološki vek viši od njihovog hronološkog, što ukazuje na ubrzano starenje.
Koji su negativni efekti na zdravlje?
Uzimanje hrane bogate aditivima i preslabim vlaknima može narušiti ravnotežu glukoze u krvi, što vodi ka oštećenju tela i ubrzanom procesu starenja.
Osim toga, ove vrste hrane često nisu nutritivno bogate i mogu izazvati ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme, uključujući povećan rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih oboljenja.
Preporuka za zdraviji način ishrane
Istraživači ukazuju na potrebu za novim smernicama u ishrani koje će se fokusirati na nivo obrade hrane.
Preporučuju konzumiranje hrane koja je manje obrađena, a bogata je vlaknima i esencijalnim nutrijentima.
– Naši podaci pokazuju da visok unos ultraprerađene hrane ne samo da negativno utiče na zdravlje, već može i ubrzati starenje, sugerišući vezu koja prevazilazi loš nutritivni kvalitet ovih namirnica – ističe autorka studije Simona Esposito, prenosi Express.
