Studija pokazala i da je vreme koje je beba provela ispred ekrana povezano sa lošijim izvršnim funkcionisanjem kada dete napuni devet godina.
Puštanje bebe da gleda tablete i TV može da ugrozi njeno kasnije akademsko postignuće i emocionalno blagostanje. Prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu JAMA Pediatrics, istraživači su otkrili da je vreme provedeno ispred ekrana tokom detinjstva povezano sa lošijim izvršnim funkcionisanjem kada dete napuni devet godina.
Centar za dete u razvoju Univerziteta Harvard navodi da su veštine izvršnog funkcionisanja mentalni procesi koji nam “omogućavaju da planiramo, fokusiramo pažnju, pamtimo uputstva i uspešno žongliramo sa više zadataka“. Te veštine su izuzetno važne za spoznaju višeg nivoa, kao što su emocionalna regulacija, učenje, akademska postignuća i mentalno zdravlje.
Kako se navodi u studiji, to utiče na naš uspeh u društvenom, akademskom, profesionalnom smislu i na to kako brinemo o sebi.
– Iako se ovi kognitivni procesi prirodno razvijaju od detinjstva do odrasle dobi, na njih utiču i iskustva koja imamo i kada ih imamo u svom razvoju – ističe dr Erika Čiapini, docentka psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru, i dodaje: – Ako detetu date ekran, to može da ometa njegovu emocionalnu regulaciju.
Rezultati studije inače podržavaju preporuke Američke akademije za pedijatriju, koja obeshrabruje provođenje svakog vremena ispred ekrana pre nego što dete napuni 18 meseci, sa izuzetkom video ćaskanja. Studija je razmatrala podatke uzorka na 437 dece koja su bila podvrgnuta elektroencefalografiji (EEG), koja se koristi za pregled nervnih puteva kognitivnih funkcija u mozgu, u dobi od jedan mesec, 18 meseci i devet godina.
Roditelji su prijavili vreme koje je svako dete provelo ispred ekrana, a istraživači su otkrili da postoji veza između vremena provedenog ispred ekrana u detinjstvu i pažnje i izvršne funkcije u dobi od devet godina.
Međutim, potrebno je uraditi dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li je vreme ispred ekrana izazvalo oštećenje izvršne funkcije ili postoje drugi faktori u okruženju deteta koji ga predisponiraju i na provođenje više vremena ispred ekrana i na lošije izvršno funkcionisanje, navodi se u studiji.
Šta deci treba
U razvojnom periodu kao što je detinjstvo, jedan od velikih problema sa korišćenjem ekrana je to što mala deca ne uče mnogo od preko njih.
– Ne postoji zamena za interakciju sa odraslima, njihovo modeliranje i podučavanje – ističe dr Džojs Harison, vanredni profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins.
Bebe takođe teško tumače informacije predstavljene u dve dimenzije, kao što su ekrani, i imaju problema da razlikuju fantaziju od stvarnosti.
– Bebe i deca uče u društvu i imaju veliku korist od interakcije sa drugima (odraslima i decom) što je teško postići pomoću ekrana – ističe Čiapini i dodaje da, kada je u pitanju emocionalna regulacija, bebe i mala deca uče od svojih staratelja kada i kako da modeliraju samokontrolu, kao i kako da označavanju emocije i odgovarajuće izraze uz njih.
Primera radi, malom detetu možete da ponudite različite opcije šta može da preduzme i uradi kada je ljuto, kao što j,e recimo, da duboko diše umesto da se neprikladno ponaša. Razgovor o emocijama može da bude previše apstraktan za decu predškolskog uzrasta, zbog čega je u tim slučajevima korišćenje zona boja za razgovor o emocijama od velike pomoći.
– Mirne i zadovoljne emocije mogu da budu predstavljene zelenom bojom, zabrinute ili uznemirene mogu da budu žute, a veoma uznemirene ili ljute – crvene. Uz pomoć grafike ili slike lica deci može da se pomogne da usklade ono što osećaju sa svojom zonom boja. Da bi to pojačali, odrasli mogu da razgovaraju i o sopstvenim emocijama kroz boje pred svojom decom – predlaže dr Dženi Radeski, pedijatar za razvojno ponašanje i vanredni profesor pedijatrije u Dečjoj bolnici Mičigen medicina i dodaje da roditelji i deca mogu zajedno da prođu kroz boje i smisle za svaku zonu metode za umirenje.
Da bi se ojačale te veštine izvršne funkcije, Harison kaže da je važno obezbediti strukturisan angažman gde dete može da radi na rešavanju problema u meri u kojoj je sposobno na svom razvojnom nivou – umesto da se problemi rešavaju za njih.
Kako obaviti stvari bez ekrana
Pa ipak, roditeljima je ponekad potrebno samo da stave veš da se opere ili da prisustvuju radnom sastanku, zbog čega mobilni telefon može da bude veoma efikasna distrakcija za dete. Ali, za veoma malu decu, i dalje je ipak najbolje da izbegavaju da provode svako vreme ispred ekrana. Umesto toga, savetuje Harison, pokušajte da uključite dete u kućne poslove.
Dajte svom mališanu nešto odeće da se složi pored vas dok pokušavate da operete veš ili, ako imate bebu, držite je bezbedno u položaju gde možete često da uspostavite kontakt očima dok se bavite svojim poslom – ističe Harison i dodaje: – Za stariju predškolsku decu, uštedite vreme ispred ekrana tako što će strateški da ga iskoriste. Na primer, njihov jedan sat vremena sa mobilnim telefonom neka bude rezervisan za ono vreme kada imate važan sastanak na kojem morate da prisustvujete.
Članak objavljen na CNN takođe sugeriše da postoje i sadržaji koji mogu da pomognu u učenju emocionalne regulacije, kao što su pronalaženje medija koji imaju za cilj da deci direktno govore o emocijama.
– Možete vreme koje provodi ispred ekrana da učinite funkcionalnijim ako angažujete dete da vam dok gleda odgovara na pitanja poput “šta oseća taj lik?” ili “šta bi mogli da učine da pomognu svom prijatelju?”… Odgajanje dece je složen i ponekad ogroman zadatak i nijedan staratelj ne može svom detetu da pruži sve što želi sve vreme – zaključuje Radeski.
