Nova nemačka „semafor koalicija“, koju čine Socijaldemokrate levog centra (SPD), Zeleni i liberalna Stranka slobodnih demokrata (FDP), pre nekoliko nedelja odlučila je da reguliše prodaju kanabisa odraslima u rekreativne svrhe u licenciranim prodavnicama. Ukoliko bi ovo sprovela u delo, Nemačka bi se pridružila talasu inicijativa za legalizaciju kanabisa koji je zahvatio svet. Međutim, međunarodno iskustvo je pokazalo da je potrebna velika pažnja u pogledu oblikovanja politike koja se tiče kanabisa.
Dok se Holandija dugo smatrala predvodnikom u pogledu liberalne politike prema drogama, sada je zaostala. Kanada i Urugvaj su legalizovali marihuanu u poslednjih nekoliko godina, kao i brojne američke države kao što su Kolorado, Oregon i Vašington, a u novembru prošle godine Luksemburg je najavio da će legalizovati i proizvodnju, prodaju i potrošnju kanabisa, čime bi postao prva evropska zemlja koja je to učinila.
Obrazloženje koje podupire mnoge reforme zasniva se na analizi društvenih troškova. Politika kanabisa podrazumeva neizbežni kompromis između troškova sprovođenja zakona, troškova za pravosudni sistem i društvene štete od kriminala u vezi sa drogom, s jedne strane, i troškova za javni zdravstveni sistem zbog problematične konzumacije kanabisa, s druge strane. Pošto su društveni troškovi kanabisa obično manji od troškova alkohola ili duvana, postoji razlog za legalizaciju.
Na primer, ceo lanac snabdevanja kanabisom je ključan. Situacija u Holandiji je pokazala da regulisanje samo jednog dela tržišta može imati neželjene posledice. Holandska politika dekriminalizacije potrošnje i tolerisanja postojanja komercijalne maloprodaje u takozvanim kafićima bila je manje-više uspešna u svom cilju da razdvoji tržište teških i lakih droga. Međutim, ova politika je indirektno dovela do toga da Holandija postane glavni proizvođač biljnog kanabisa, tranzitno središte smole kanabisa, destinacija za turiste koji se bave drogom i dom za narko-sindikate.
Iako su potrošnja i prodaja kanabisa regulisani, proizvodnja i distribucija proizvoda i dalje su ilegalni u Holandiji. Pošto nema legalnih uzgajivača, vlasnici kafića nemaju drugog izbora nego da se snabdevaju preko ilegalnog tržišta.
Mnogi zagovornici legalizacije pozivaju se na Kolorado ili Vašington kao dobar primer za regulaciju. Međutim, Nemačka treba pažljivo da prati politiku ovih američkih država. Profitnim kompanijama dozvoljeno je da uđu na tržište stvarajući unosnu industriju marihuane sa hiljadama radnih mesta. Prema ovom modelu, kompanije se usredsređuju na svoje najprofitabilnije potrošače – redovne korisnike. Ovo bi moglo imati ozbiljne implikacije na povećanje broja zavisnika i javno zdravlje, pošto su istraživanja pokazala da je redovna i preterana upotreba kanabisa povezana sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, kao što su kognitivni i psihijatrijski poremećaji.
Kreatori politike iz iskustva znaju da je veoma teško napraviti promene u dizajnu politike kada su ekonomski interesi uključeni.
„Semafor koalicija“ takođe bi trebalo da razmotri koje vrste proizvoda će biti dozvoljene. Na ilegalnom tržištu kanabisa tradicionalno dominiraju biljni kanabis i smola kanabisa. Ali u Sjedinjenim Američkim Državama mnoge druge vrste proizvoda, kao što su jestivi proizvodi, pića sa THC-om i ekstrakti za inhalaciju, kao što su olovke za isparivanje, ulja i voskovi, ušle su na tržište nakon legalizacije. Nažalost, zdravstvene posledice mnogih od ovih proizvoda nisu poznate.
Cena takođe može biti važno pitanje. Iako će licencirani uzgajivači morati da plaćaju poreze, cena kanabisa će, prema predlogu, verovatno pasti. To znači da proizvođači više neće morati da se kriju ili da povećavaju cenu zbog rizika od hapšenja i da će uzgajivači moći da proizvode naveliko, čime bi se smanjili troškovi proizvodnje (po gramu kanabisa), slično kao u ostalim poljoprivrednim sektorima. Maloprodajna cena kanabisa u Koloradu i Oregonu značajno je smanjena nakon legalizacije.
U Kanadi, s druge strane, godinu dana nakon legalizacije kanabisa njegova cena je porasla skoro dvostruko u odnosu na cenu ilegalnog ekvivalenta, koja je u međuvremenu opala. Neki tvrde da su strogi zahtevi za dobijanje dozvola za prodaju legalnih proizvoda od kanabisa izazvali značajne probleme oko naručivanja, isporuke i dostupnosti proizvoda. Kao posledica toga, Kanada je imala problem da ponudi dovoljno zaliha kanabisa za legalno tržište.
Ako cena u maloprodajnim objektima padne nakon regulacije, onda će potražnja korisnika kanabisa verovatno porasti. Mali broj istraživanja ukazuje na to da bi pad cene od 10 odsto mogao da dovede do povećanja potrošnje kanabisa od četiri do 12 odsto, pri čemu su redovni korisnici najosetljiviji na cenu. Ako je cena na šalteru previsoka, ulična trgovina će verovatno napredovati.
Osim toga, korisnici kanabisa su veoma zahtevni potrošači. Oni imaju specifične preferencije u pogledu mirisa, ukusa, jačine i efekata svog proizvoda. Nemogućnost da se ponudi široki izbor proizvoda od marihuane može lako odvesti potrošače na ilegalno tržište. Statistički zavod Kanade procenio je da posle godinu dana oko 75 odsto korisnika kanabisa i dalje kupuje ilegalni kanabis.
Stoga je važno da se nova politika kanabisa dobro osmisli i da se pažljivo prate cene i prodaja na legalizovanim i ilegalnim tržištima. Mali koraci mogu biti najbolji, omogućavajući, kada je to potrebno, prilagođavanje situaciji. Rana iskustva sa legalizacijom kanabisa u Sjedinjenim Američkim Državama sugerišu da je izuzetno teško napraviti kompromise u korist javnog zdravlja kada jednom regulativa stupi na snagu.
Otvorena debata u Nemačkoj
Prema ispitivanju “Global Drug Survey” za prošlu godinu, kanabis je posle alkohola najkorišćenija supstanca na svetu, čak više i od duvana. Ispitivanje nije sveobuhvatno, ali prema njemu, marihuanu najviše konzumira omladina.
Otkad je nova vlada najavila da će legalizovati kanabis, pokrenuta je debata – da li je on čudotvorno sredstvo ili opasna početnička droga, a pojavilo se i nekoliko studija sa različitim rezultatima koje su dodatno podstakle razmimoilaženja u mišljenjima.
Jedna studija sa Univerziteta u španskoj Almeriji došla je do zaključka da oni koji puše travu imaju bolji seks i jače orgazme, jer se „smanjuju strah i stid, što olakšava seksualnu vezu“. Isto važi i za alkohol.
Sa druge strane, istraživači sa Državnog univerziteta Oregona (SAD) predložili su kanabinoide za lečenje kovida. Kako tvrde, njihova studija pokazala je da se dve kiseline iz kanabisa vezuju za spajk-protein i sprečavaju da virus prodre u ćelije. Ove kiseline, za razliku od poznate supstance THC, nemaju psihoaktivno dejstvo. Ipak, istraživanje nije sprovođeno na ljudima, već na kulturama ćelija u laboratoriji. Osim toga, kanabinoidi ne zamenjuju vakcine i nikome se ne preporučuje da neprestano „duva“ u nadi da će se zaštititi od koronavirusa, naročito zato što kiseline o kojima se radi pri zagrevanju gube svojstva potrebna da se uopšte vežu za spajk-proteine.
Druge studije ne govore u prilog dobrobitima marihuane, nego ističu da ona dovodi do kognitivnih problema, a da posebno loše utiče na mozak koji se još razvija – dakle kod omladine koja najviše puši travu.
Jedno istraživanje čiji su rezultati objavljeni prošlog juna ukazuje na to da kanabis više šeti mladom mozgu, iako postoje studije koje govore suprotno.
Redovno uživanje kanabisa posebno kod mladih češće vodi psihozama, pokazala je jedna studija obavljena širom Evrope 2020. godine. Psihijatri sa Univerzitetske klinike u Ulmu uočili su između 2011. i 2019. osam puta više psihoza, što pripisuju i povećanom udelu THC-a u džointima.
Jedna britanska studija ranije je pokazala da je nivo THC u „travi“ koja se prodaje po Evropi između 2006. i 2016. godine otišao sa prosečnih osam odsto na sedamnaest odsto
Ta studija pokazuje da je istovremeno opao udeo kanabidoidnog ulja (CBD) koje ublažava dejstvo THC. Ovo ulje je u medicini priznato kao izuzetno sredstvo protiv bolova, recimo kod pacijenata sa tumorom, multiplom sklerozom ili artritisom.
Često „duvanje“ u mladosti može osim psihoza da poveća šanse za razvoj anksioznosti, bipolarnog poremećaja i depresija.
Uprkos upozorenjima, marihuana je bila i ostala omiljeno ilegalno sredstvo među omladinom. Debate o legalizaciji koje se vode u Nemačkoj i drugde pokazuju da je društvo spremno da barem raspravlja o uvođenju opojnog sredstva u legalne tokove
„Uvodimo kontrolisano izdavanje kanabisa odraslima u svrhe uživanja u licenciranim prodavnicama“, piše u koalicionom ugovoru nove nemačke vlade. Ideja je da „trava“ bude kvalitetna, da se zaštiti omladina i isuši crno tržište. Posle četiri godine trebalo bi proceniti uticaje na društvo.
Donošenje zakona u Nemačkoj neće biti ekspresno jer svašta treba odmeriti. Kanabis se često smatra početničkom drogom, posle koje slede jače. Ipak, većina ljubitelja marihuane navodi da je pre nje pušila duvan i pila alkohol, pa bi te dve legalne supstance mogle da se označe početničkim drogama.
Zagovornici legalizacije kažu da bi čista supstanca, sa tačno određenim udelom THC, znatno smanjila rizike. Kažu i da bi omladina otvorenije mogla da u školi i kod kuće priča o kanabisu i, ako treba, ode na terapiju.
Zato već ima onih koji kažu da bi greška bila ako bi se kanabis legalizovao samo za punoletne, zato što bi mlađi i dalje bili okrenuti crnom tržištu.
Međustranačko neslaganje
Bez obzira na to što je nova koalicija voljna da legalizuje marihuanu, to ne znači da će taj zakon biti donesen u skorije vreme, smatra Alfredo Paskal, potpredsednik za analizu investicija u kompaniji „Seed Innovations”.
Prošle godine je, na primer, nemački savezni parlament odbacio nacrt zakona o legalizaciji „strogo kontrolisanog“ tržišta kanabisa za odrasle, iako je većina poslanika Bundestaga pripadala političkoj stranci koja se zalaže za neku vrstu reformi.
– Stranke koje podržavaju legalizaciju imaju velike razlike među sobom. U nekim segmentima koji se ne tiču kanabisa one su dijametralno suprotne, pa bi i legalizacija marihuane mogla da se pokaže kao jedna od tačaka neslaganja – rekao je Paskal.
On smatra da je sve pod velikim znakom pitanja iz više razloga:
– mnogo je manji politički rizik ako se izvede ograničena proba i nazove se naučnim eksperimentom nego u potpunoj legalizaciji odjednom;
– slični pilot-eksperimenti već su odobreni i počinju u susednoj Holandiji i Švajcarskoj, što ih čini prijemčivijim za Nemce;
– stranke koje podržavaju legalizaciju u Nemačkoj ne slažu se oko načina na koji bi to trebalo učiniti.
Preuzeto: 24sedam
foto: Pixabay
