Novak Stevanović najmlađi je niški, a verovatno i srpski, pekar i burekdžija.
Sa samo dvanaest godina, Novak Stevanović ume da razvuče kore, zavrti ih iznad glave, nafiluje sirom, smesti u okruglu tepsiju, ispeče i napravi pravi “niški burek”, poput najiskusnijih pekara iz tog grada.
Još od najmlađih dana, Novakova omiljena igra bila je da u porodičnoj pekari u samom centru sela razvlači testo, ali niko nije ni slutio da će igra prerasti u ljubav i iznedriti buregdžiju, koji preko malenih ruku do laktova namazanih mašću, vrti i razvlači testo u rangu pravih kulinara.
Svakog dana kada završi sa časovima, Novak najpre uradi domaći zadatak i provežba za školu, a zatim od dva do tri sata provede u pekari, spremajući razne vrste testa od domaćeg brašna – burek, pite, perece, kifle i druga razna peciva. Ljubav prema ovom zanatu kod njega se, kaže, rodila, kako bi sačuvao porodičnu tradiciju koju je započeo još njegov pradeda.
Naši roditelji i deke su se mnogo mučili da stvore sve ovo da bi nama olakšali, da imamo dovoljno svega. Ja želim da naučim ovaj posao, da ih nasledim i da ne urušim njihov rad. Moja starija braća više vole neke druge stvari, Dimitrije je sportista, trenira fudbal, a Nikola je upisao fakultet za doktora. Ja sam rešio da preuzimam zanat. To radim od svoje pete godine – ispričao je najmlađi buregdžija u Nišu.
Mlin u tom mestu otvorio je njegov pradeka Ljubiša Stevanović još 1951. godine, a Novakovi roditelji su proširili posao pekarom. Novak je tamo rastao i od priznatih majstora pekarskog zanata, kroz igru, učio veštinu i recepte.
Prvo sam samo gledao, pa sam onda odlučio i da probam. Tad sam imao pet godina. Dok pravim, ja uživam, nekome jeste teško, a meni nije toliko i kako rastem sve više volim ovo da radim – pohvalio nam se Novak.
Niški burek, koji se od drugih balkanskih verzija razlikuje po tome što se kore slažu u okrugloj tepsiji, pravi se po receptu za koji Novakove “kolege” iz Unije pekara Niša smatraju da je jedini originalan. Tvrde da je prvi takav burek u Nišu napravio pekar iz Istanbula Mehmed Oglu 1498. godine.
– Stavimo mast, stavimo koru, raspljeskamo je i onda bacamo. Tako radimo sa četiri kore, a u treću i četvrtu stavljamo sir ili meso – objašnjava sa sigurnošću Novak.Nakon što se ispeče, burek se u Nišu seče, ne po gramaži, već na na četvrtine ili osmine.
Recepte radnika iz mlinarsko-pekarske fabrike već je, kaže, “sažvakao”, pa sada isprobava nove ukuse, želeći da nađe savršenu kombinaciju za najbolji burek.
Ja kombinujem burek sa sirom i sa mesom. Dobar je, ništa mu ne fali. Pravim sve vrste pitica, volim da isprobavam nove ukuse. Radnici mi mnogo pomažu, ali i kritikuju me, uvek mi kažu da mogu i bolje. Nije lako napraviti dobar burek, ali ja se trudim i u tome uživam. Ja sam mali, ali sanjam da budem veliki i poznat buregdžija, koji ima svoju radnju, ali radi zajedno sa ostalim radnicima, baš kao što je moj pradeda Ljupče, koji je i otvorio mlin pre mnogo godina – odlučan je on.
Prioritet mu je, kaže, škola, koju uvek stavlja na prvo mesto. Učenik je šestog razreda OŠ “Radoje Domanović”. Slobodno vreme provodi sa drugarima, igrajući fudbal, ali voli i da peca, što je njegova druga velika strast. Ipak, najradije slobodne sate provodi uz testo.
Preuzeto: 24sedam
Foto: 24sedam
