„Plava ptica” nastala je kao udruženje građana pre 22 godine, a već deset godina praktično pruža sve vrste usluga u segmentu brige za mentalno nedovoljno razvijene osobe.
Direktor Društva za pomoć MNRO „Plava ptica” u Kuli, defektolog Marko Košutić kaže da njihov dnevni boravak ima licencu tri godine, stanovanje uz podršku dve godine, a trenutno su u postupku licenciranja usluge ličnog pratioca deteta i usluge „Predah”, koja je predviđena za odrasle korisnike do 26 godine života.
Broj korisnika varira, ali računa se da kroz ovu ustanovu dnevno prođe 98-oro dece, dok je prošle godine bilo samo dvoje manje. Korisnici su podeljeni po uslugama . Stanovanje uz podršku ima deset korisnika koji su na stalnom smeštaju, dnevni boravak broji 30 dece, domski smeštaj ima šest korisnika, petoro dece koji koriste usluge rane rehabilitacije (defektologa, fizioterapeuta) i 27-oro dece koristi usluge ličnog pratioca.
Neka deca koriste više vrsta usluga, ali u najvećem broju jedno dete je korisnik jedne vrste usluge. Imamo tri objekta. U jednom se nalazi dnevni boravak i usluge rane intervencije ili rehabilitacije. Drugi objekat je stanovanje uz podršku koji se sastoji iz dve stambene jedinice, u jednoj živi šest, dok u drugoj četiri osobe sa smetnjama u razvoju i to su punoletne osobe. Treći objekat je pod nazivom „Predah” , tu se odvijaju radne terapije i to je ustvari smeštajna jedinica za odrasla lica – kaže Košutić.
Ustanova „Predah” ima i hiporehabilitaciju, odnosno konja koga deca jašu u terapeuske svrhe, ali i prasiće, kokoške, psa i mačke, pa i baštu u kojoj se sadi povrće i voće, koji se koriste za kuhinji u „Plavoj ptici”, ali i prodaje na bazarima.
Kulska opština plaća 60 odsto
Bez saradnje sa lokalnom samoupravom ne bi bilo moguće pružanje usluga socijalne zaštite, jer Opština Kula angažuje zaposlene za pružanje usluga. Kula nema ustanovu socijalne zaštite i oni preko javne nabavke dolaze do usluga upravo od „Plave ptice” i na taj način finansiraju 60 odsto budžeta ovog Društva MNRO.
-Tako lokalna samouprava obezbeđuje smeštaj ili dnevni boravak za određeni broj korisnika, dok 40 odsto plaćaju sami korisnici odnosno roditelji ili porodica – pojašnjava Marko Košutić i dodaje da tako izgleda budžet na godišnjem nivou, ali postoje i korisnici koji plaćaju pune usluge, jer prema zakonu ko ima lične prihode i može da zadovolji svoje potrebe, dužan je da to i uradi. Primaoci socijalne novčane pomoći ne plaćaju nikakvu participaciju ovoj ustanovi.
Računajući i lične pratioce, koji rade sa jednim detetom sve vreme, imamo ukupno 35 zaposlenih, odnosno izuzimajući lične pratioce, 20 i to defektologe, stručne radnike u
socijalnoj zaštiti, odnosno pedagoge, medicinske sestre, negovateljice, radne instruktore, kao i kuvare, spremače, vozače, pomoćne radnike – navodi Košutić.
Izvor: Dnevnik i kula.rs
