Najnovije izuzetno obimno istraživanje o ishrani, koje je obuhvatilo 18 zemalja i preko 130.000 učesnika, ukazuje da je neophodno promeniti preporuke o ishrani. Neki od zaključaka slažu se sa onim što je poznato od ranije, a neki su prilično iznenađujući.
Radi se o epidemiološkom istraživanju grada i sela (engleska skraćenica PURE), koje je objavljeno u 2 dela u prestižnom časopisu Lancet. Za razliku od pretežne većine studija o ishrani, koje se rade na malom uzorku (najviše nekoliko hiljada ispitanika), ovo istraživanje je pratilo ishranu i zdravstvenu istoriju 135,335 učesnika, starosti od 35 do 70 godina, iz 18 zemalja, pri čemu se nije radilo samo o razvijenim zapadnim zemljama, već i Kini i Indiji, gde se ishrana dosta razlikuje od američko/evropske, tzv. zapadne ishrane. Pri tome, iako su pratili celokupnu opštu zdravstvenu istoriju ispitanika, istraživači su posebno obratili pažnju na srčana oboljenja.
Dva rezultata do kojih je ovo istraživanje došlo svakako mogu poslužiti da se iznova definišu najšire opšte smernice o ishrani.
Pri zaključak nije iznenađujući. Naime, istraživači su otkrili da je ishrana bogata voćem, povrćem i mahunarkama obrnuto srazmerno povezana sa srčanim oboljenjima. Odnosno, što više voća i povrća jedemo, to je manji rizik od srčanog napada, kardiovaskularnih oboljenja, smrti od kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti od ostalih uzroka. Što se tiče srčanih oboljenja, dobrobiti od voća, povrća i mahunarki su rasle do određene tačke – do 3 porcije dnevno. Preko te količine nije važilo da konzumacija više od 3 porcije dodatno smanjuje rizik od bolesti i smrti.
Da li su onda današnje važeće preporuke da se pojede minimum pet porcija voća i povrća dnevno preterane? Prema ovom istraživanju, sve što pojedete preko 3 porcije ne doprinosi dodatno zaštiti od srčanih oboljenja. Međutim, voće i povrće ne služi samo zaštiti od srčanih oboljenja, već doprinosi brojnim drugim funkcijama organizma. Zato su istraživači naglasili sledeće: iako njihovi rezultati ukazuju da su 3 porcije voća i povrća dnevno adekvatan unos što se tiče zaštite od srčanih oboljenja, taj unos treba smatrati apsolutnim minimumom. Drugim rečima, neće nam nikako naškoditi ako pojedemo 5 i više porcija voća i povrća dnevno – naprotiv, možemo samo imati druge dugoročne koristi.
Drugi zaključak ovog istraživanja je potpuno neočekivan. Naime, istraživanje je utvrdilo da su učesnici koji su konzumirali najviše masti, uključujući i zasićene i nezasićene, imali najmanji rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti! Štaviše, utvrđeno je da su oni koji su jeli najviše zasićenih masti imali 21% manji rizik od šloga. A za razliku od toga, osobe koje su konzumirale najviše ugljenih hidrata imale su značajno veći rizik od smrtnosti u odnosu na ispitanike koji su jeli najmanje ugljenih hidrata.
Ovaj drugi rezultat, naravno, obrće naglavce dosadašnje nutricionističke preporuke. Godinama su nas plašili mastima, i govorili da ih treba zameniti ugljenim hidratima. Međutim, ispada da je to potpuno pogrešna preporuka – upravo obrnuta od onog kako se stvarno treba hraniti! I još, zasićene masti, koje su proglašavane “najstrašnijim”, pokazale su se kao sasvim dobre.
Iako statistika ume da bude varljiva, postoje dve stvari koje ovom istraživanju daju kredibilitet kojim se nije moglo pohvaliti nijedno dosadašnje nutricionističko istraživanje. Prva stvar je njegov obim: uzorak na kojem je obavljeno je nekoliko stotina do hiljadu puta veći od najobimnijih dosadašnjih studija o ishrani. Druga stvar je njegova raznovrsnost. Naime, kad se proučavaju samo jedna ili dve zemlje, u kojima se ljudi hrane manje-više slično, postoji mogućnost da se naprosto previde, ili pak prenaglase, neki od elemenata ishrane koji su tu prisutni ili nisu prisutni. Ovo istraživanje je uključilo čak 18 zemalja i nije proučavalo samo tzv. “zapadnu” ishranu, već i tipično istočnu (Kina i Indija), gde se ljudi hrane gotovo dijametralno suprotno nego na Zapadu, tako da je bila manja verovatnoća da se pogreši u proceni delovanja pojedinih faktora ishrane koji su prisutni na Zapadu a nisu prisutni na Istoku, i obrnuto.
Preuzeto: Zdravahrana.com
