Kozmetički proizvodi su prvi put u Srbiji regulisani posebnim propisom, potpuno usklađenim sa propisima Evropske unije.
Koje supstance su zabranjene za upotrebu u kozmetičkim proizvodima, a koje sastojke smeju da sadrže, i pod kojim uslovima i ograničenjima, kao i koje boje, konzervansi i UV filteri su dozvoljeni, samo su neke od sada tačno definisanih stavki.
Jedna od velikih promena koju Pravilnik donosi je mogućnost da se na kozmetičkim proizvodima trajnijim od 30 meseci ne navodi datum minimalne trajnosti. Dodatno, usklađene su liste zabranjenih i ograničenih supstanci i korigovan je pristup prisustvu nečistoća i supstanci u tragovima. Tačnije, proizvodi koji su po svom sastavu i karakteristikama u skladu sa propisima EU od sada su potpuno u skladu i sa propisom Republike Srbije.
U aprilu 2019. godine na snagu je stupio Zakon o predmetima opšte upotrebe, a donošenjem Pravilnika o kozmetičkim proizvodima, ova oblast potpuno je harmonizovana s propisima Evropske unije.
Pravilnik postavlja tehničke zahteve i omogućava potpunu primenu Zakona o predmetima opšte upotrebe.
– U skladu sa evropskim propisima, kozmetički proizvodi treba da ispune visoke standarde u pogledu kvaliteta, efikasnosti, ali pre svega moraju biti bezbedni za primenu – navodi Tijana Radojičić, viši savetnik u Udruženju za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije.
– Visoki standardi su propisani upravo u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača. Harmonizacijom nacionalnih propisa sa evropskim propisima u ovoj oblasti uvode se nova pravila kojima je cilj, pre svega, povećanje bezbednosti kozmetičkih proizvoda koji su u ponudi na tržištu u Srbiji, ali i omogućava bolje informisanje potrošača, koji će imati jasnije, razumljivije i tačne informacije o kozmetičkim proizvodima. Zakonom o predmetima opšte upotrebe utvrđena je izričita zabrana pripisivanja lekovitog svojstva predmetima opšte upotrebe, u koje spadaju i kozmetički proizvodi, kao i neistinitog deklarisanja, odnosno oglašavanja na način kojim se potrošači dovode u zabludu u pogledu stvarnog sastava ili namene ovih proizvoda – objašnjava Radojičićeva.
Foto: Profimedia/ilustracija
Osim toga, novim propisima uvode se zabrane i ograničenja u pogledu sadržaja određenih supstanci, tako da su sastavni deo novog pravilnika i liste supstanci čija je upotreba zabranjena u kozmetičkim proizvodima, supstanci koje kozmetički proizvodi smeju da sadrže pod određenim uslovima i ograničenjima, kao i liste boja, konzervanasa i UV filtera koji su dozvoljeni u kozmetičkom proizvodu.
Do donošenja novih propisa u ovoj oblasti u Srbiji nisu postojali zahtevi u pogledu imenovanja odgovornog lica za kozmetički proizvod čija je dužnost da obezbedi usaglašenost kozmetičkog proizvoda sa propisanim obavezama, kao ni jasni zahtevi u pogledu dokaza o efikasnosti i bezbednosti kozmetičkog proizvoda.
– Novim, harmonizovanim propisima utvrđeno je uspostavljanje sistema prijavljivanja ozbiljnih neželjenih efekata usled korišćenja kozmetičkog proizvoda, odnosno prikupljanje ovih podataka u bazu podataka Ministarstva zdravlja, koje će ove podatke koristiti za svrhe nadzora na tržištu, analize tržišta, evaluacije, kao i za svrhu informisanja potrošača – kaže Radojičićeva.
Pravilnik o kozmetičkim proizvodima kojim se uređuju kozmetički proizvodi koji se isporučuju na tržište, radi obezbeđenja funkcionisanja tržišta i visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, u primeni je od 5. septembra ove godine.
Preuzeto: Srbija Danas
