Više od pola miliona Nemaca pozvano je na ponovljene parlamentarne izbore u nedelju na teritoriji Berlina, zbog brojnih tehničkih problema tokom inicijalnog izlaska na birališta pre dve godine. Ovaj splet okolnosti poslužio je kao politički barometar i pokazao pad u odnosu na prethodno glasanje Socijaldemokratske partije (SPD) kancelara Olafa Šolca od 1,2 procenta, kao i rast Alternative za Nemačku (AfD) za jedan procentni poen i umereno desne Demohrišćanske unije (CDU) za 1,3 procentna poena.
SPD je zadržao prvo mesto sa 22,2 procenta, dok su oslabila i druga dva člana “Semafor koalicije”, koja je izgubila jedno mesto u parlamentu. Tržišno orijentisana Slobodna demokratska partija (FDP) dobila je 8,1 odsto (0,9 procentnih poena manje), dok su levičarski Zeleni osvojili 22 procenta glasova (minus od 0,3 procentna poena). Što se opozicije tiče CDU sada ima 17,2 osto glasova, dok je AfD na 9,4, prenosi Dojče vele.
Iako ovi rezultati nisu doneli nikakvu suštinsku promenu u Bundestagu, a izlaznost je bila svega oko 50 odsto, nemački mediji im pridaju ogromnu važnost, posebno zato što je SPD izgubio najviše glasova. Tako list Tagesšpigel navodi da je “Semafor” doživeo “šamar”, dok su Berlinci oduševljeno “tapšali” AfD-u i CDU-u.
Kao glavne razloge za dublje poniranje SPD na reprizi glasanja, u odnosu na koalicione partnre, taj medij vidi u “ćutljivosti i neodlučnosti” Šolca koji ima problem da dođe do izražaja, već sebe predstavlja kao svojevrsnog oca koalicije i arbitra između druge dve partije na suprotnim stranama političkog spektra.
Još jedan problem koji ističu analitičari je to što građani od Šolca traže da ima jasan, a ne umeren stav, imajući u vidi levičarski identitet SPD-a i njihove tvrdnje da su narodna stranka.
“Ovaj program balansiranja, u najboljem smislu te reči, otuđuje građane sa obe strane. Neki ljudi smatraju da je politika prema azilntima SPD-a previše opuštena, a drugi je vide kao povlađivanje AfD-u. Kada je reč o klimatskim promenama, SPD neće moći da pridobije ni poljoprivrednike ni klimatske aktiviste”, navodi se u analizi Tagesšpigela.
Uspeh CDU-a se u velikoj meri pripisuje minulom radu gradonačelnika Berlina Kaija Vegnera iz te stranke. Naime CDU i SPD su u koaliciji na lokalu, a Vegner je pohvalio njen rad.
„To je pre svega rezultat toga što radimo dobar posao kao vlada u Berlinu. Imamo dobru atmosferu oko CDU u gradu“, rekao je gradonačelnik na regionalnom javnom servisu RBB.
CDU na saveznom nivou nije bila tako fina, pa je izbore nazvala “znakom stop za Semafor” u postu na mreži X.
Liderka SPD-a u Berlinu Franciska Gifi, naravno misli da ne treba pridavati važnost ponovljenim izborima.
“Mislim da se ne može izvući previše zaključaka o budućim glasanjima. ovo su bili specijalni izbori, na veoma ograničenenom broju glasačkih mesta”, kazala je političarka vladajuće stranke za DPA.
AfD: Ovo je jasan signal saveznoj vladi
Liderka parlamentarne grupe AfD-a Kristina Brinker smatra da su je ovo bio „jasan signal“ saveznoj vladi protiv „deindustrijalizacije, haosa sa grejanjem i nekontrolisane migracije“.
“Izbori takođe pokazuju da neutemeljene optužbe i direktna agitacija protiv jedine alternative zelenoj transformaciji ostaju neplodne”, kazala je Brinker.
Koliku je važnost reprizi izbora pridala Alternativa za Nemačku govori i miting u Berlinu u subotu, na kojem je prisustvovalo nekoliko najviših partijskih funkcionera. Veliku pažnju privukli su govori poslanika Gotfrida Kuria i Geca Freminga, u kojima su obećali da će AfD, ako pobedi na sledećim izborima, deportovati one koji su ilegalno u Nemačkoj.
Manja grupa demonstranata okupila se nedaleko od trga “Vitenbergplac”, gde je AfD održao skup, kako bi protestvovala protiv politike desničara i omela miting.
Nemci se okreću od “Semafora” zbog lošeg stanja ekonomije
Bez obzira na malu realnu važnost izbora u Berlinu ostaje činjenica da je SPD u velikom padu u odnosi na rezultate glasanja 2021. godine. Prema nedeljnoj anketi Instituta INSA za list Bild od 11. februara, koalicija CDU i Hrišćanska-socijalna unija Bavarske (CSU) su na prvom mestu sa 30 odsto glasova ispitanika. Na drugom mestu je AfD sa 20 odsto podrške, dok je vladajući SPD iza desničara sa rejtingom od samo 15 odsto. Ni druga dva člana “Semafora” nemaju čime da se pohvale, pa tako Zeleni stoje na 13 odsto, a FDP na svega četiri.
Glavni faktori za ponor vladajuće koalicije su, prema nemačkim madijima, ekonomska kriza izazvana visokom inflacijom posle pandemije kovida-19 i početka rata u Ukrajini, ali i manja potražnja za nemačkim izvozom. Ova dva problema su povezana jer je uvođenjem sankcija Rusiji i eksplozijom na gasovodu Severni tok, Nemačka bila prinuđena da uvozi tečni gas (LNG) po znatno višim cenama, što je dovelo do inflatornog pritiska, ali i povećanja cene inputa u industrijskoj proizvodnji. Konkurenti Nemačke u Aziji, a pre svega Kina koja je postala najveći proizvođač automobila, nisu se odrekli ruskog gasa.
Ekonomski pokazatelji sa kraja 2023. kao što su obim narudžbina u fabrikama, izvoz i industrijska proizvodnja pokazuju sumornu sliku i vraćaju u centar pažnje diskusiju o tome da je Nemačka postala “bolesnik Evrope”. Inače, to je termin koji se koristio za Otomansko carstvo u procesu raspada sredinom 19. veka, a veruje se da ga je prvi upotrebio ruski car Nikolaj Prvi.
“Podaci potvrđuju da je Nemačka industrija i dalje u recesiji”, rekao je za američki CNBC glavni ekonomista Berenberg banke Holger Šmidling.
Prema statistici koju je objavio ovaj medij, industrijska proizvodnja je u decembru opala za 1,6 odsto na mesečnom nivou, a ukupno u 2023. godini je opala za 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz, koji je kamen temeljac nemačke privrede, pao je za 4,6 odsto u decembru, dok je na godišnjem nivou manji za 1,4 procenta, ili 1,562 biliona evra.
U međuvremenu, podaci o fabričkim porudžbinama su na prvi pogled izgledali obećavajuće, jer su prikazali povećanje od 8,9 odsto u decembru u odnosu na novembar. Međutim, ovaj rast nije neki razlog za utehu, tvrdi ekonomistkinja Franciska Palmas iz kompanije Kapital Ekonomiks iz Londona, koja se bavi analizom tržišta.
Ona kaže da su brojke rezultat nekoliko velikih porudžbina, koje su često promenljive.
„Narudžbe koje isključuju velike narudžbine su zapravo pale na najniži nivo nakon pandemije“, kazala je ona za CNBC.
Inače, kada se 2023. uporedi sa prethodnom godinom, fabričke porudžbine su smanjene za 5,9 odsto.
