Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović imao je veoma interesantan život, a ovo su detalji koje retko ko zna.
Rođen je 7. januara 1938. godine u Barama Radovića u Morači, opština Kolašin. Kako je rođen na Božić, dobio je svetovno ime Risto, koje u korenu ima značenje blag.
1. Rođen na Božić, kao mali pevao “Mi smo deca sa visina, Enver Hodže, Tita i Staljina”
Otac Ćiro odveo je sina Rista, jedno od devetoro dece, da “dariva” crkvi, veri, Hristu i srpstvu u vreme kad se u Morački manastir nije smelo ulaziti, kad su knjige manastirske palili, kad se po Crnoj Gori pevalo: “Ne vjerujem u nebesa, no u Marksa i Engelsa, to su naši učitelji, cijelog svijeta spasitelji. Mali Risto je prema sopstvenom priznanju, pevao: “Mi smo deca sa visina, Enver Hodže, Tita i Staljina”.
– To sam pevao kao dete i onda se smatralo da su oni najbolji. Ima, doduše i danas onih koji misle da su oni najbolji – ispričao je Amfilohije.
2. Nekadašnja prva dama bila mu je rođaka
U srodstvu je sa nekadašnjom prvom damom, pokojnom dr Zoricom Radović (suprugom Vojislava Koštunice).
Tanjug/Rade Prelić
3. Odličan i u sportskim takmičenjima
Jedne godine, na Ilindan, na vašaru u Varnjsku, na Bjelasici, momci su se takmičili u skoku u dalj. Došao je i Risto Ćirov, sa slamnatim šeširom na glavi, skočio bolje od svih. Ali, sledeći skakač ga je “nadskočio”, a masa je povikala: “A, pope, skoči bolje, jesi li od vojvode Mine plemena”.
Sceni je prisustvovao ondašnji “bos” Crne Gore, Blažo Jovanović. Kad je čuo da Rista zovu pop jer uči za bogoslova, ponudio mu je stipendiju samo da pređe u neku drugu školu. Risto je tad odbio, a kad mu je na kraju školovanja u Moračkom manastiru partijski sekretar ponudio stipendiju za koji god hoće fakultet, tražio je za Teološki.
– Za teologiju nema – usledio je odgovor.
4. Uvek se deklarisao kao Srbin, crnogorska nacija ne postoji
Mitropolit Amfilohije se uvek deklarisao kao Srbin, i to je jasno uvek dao do znanja.
– Crnogorska nacija je kopile Milovana Đilasa, kojeg se odrekao 1954. godine. To je jedno od nesrećnih nasleđa onog sistema koji je hteo da nas zbratimi sa majmunskim poreklom – kaže Amfilohije i kao dokaz navodi reči pokojnog pesnika Radovana Bećirovića kojem je jedan general u poverenju rekao: “Meni je Partija naredila da sam Crnogorac, a ne Srbin, i ja sam Crnogorac – rekao je on.
5. Pravoslavlje je za njega mnogo više od vere
– Biti pravoslavac znači biti pravi, celoviti čovek. I više od toga – biti bogočovek. A to nije lako biti ni jedan dan… Pravoslavlje je nepobedivo i neuništivo. Ne nama i našom ljudskom snagom, koja se pretvorila u raslabljenost, već silom svoje istinitosti – objašnjava Amfilohije.
6. Vrhunsko obrazovanje – Magistrirao u Rimu, doktorirao u Atini
Posle školovanja u manastiru Morača studirao je u Beogradu, na Teološkom fakultetu, a uporedo i klasičnu filologiju na Filozofskom.
Posle završetka studija otisnuo se u svet. Prvo je jednu godinu proveo na Starokatoličkom univerzitetu u švajcarskom gradu Bernu, potom je dve godine boravio u Rimu, gde je i magistrirao. Odlazi u Atinu, gde je boravio od 1966. do 1973. gfodine. Tu je i doktorirao “na Svetom Grigoriju Palami i isihazmu 14. veka”. Na Svetoj Gori živeo je godinu dana, tad se i zamonašio i uzeo ime Amfilohije, koje na grčkom znači dva voda vojske.
– To mi je najlepša godina u životu – izjavio je kasnije mitropolit Amfilohije. Iz Grčke putuje u Pariz, uči francuski i predaje na Institutu “Sveti Sergej”. Potom se vraća u Beograd, gde ga biraju za dekana. Episkop banatski postaje 1985. godine. Sve vreme je interesantan drugovima iz DB-a. Za mitropolita crnogorsko-primorskog-skenderijskog i brdskog rukopoložen je 30. januara 1991. godine. Kad je Amfilohije sedao na tron jedne od najstarijih i najuglednijih eparhija koju je 1219. osnovao Sveti Sava, rekao je da je dosta bilo bratskih svađa, zbog čeka je tadašnji predsednik Crne Gore, Momir Bulatović, pustio suzu.
Tečno govori italijanski jezik, a o tome svedoči jedna zanimljiva anegdota. Naime, prilikom sastanka sa italijanskim oficirom KFOR-a, oficir je tražio da se dovode prevodilac, a onda je dobio zanimljiv odgovor.
– Jedino ako vama treba – rekao je tada Mitropolit.
Foto: Profimedia
7. Jedan od najmudrijih Srba našeg vremena
Oni koji “znaju znanje” kažu da je jedan od najmudrijih, najobrazovanijih i najuglednijih Srba u našem vremenu. Ističu njegovu smirenu otvorenost, uz meru koju poseduje i kad o nekome ili nečemu govori najžešću kritiku. Priznaju mu punu objektivnost. Mitropolit Amfilohije bio je u delegaciji koja je išla na pregovore u Vatikan, prvi put otkako je SPC stekla samostalnost 1219. godine. Njegovi saradnici ističu da je siguran u reč i misao. Osim pristalica crnogorske autokefalne crkve (“Oprosti im Bože, ne znaju šta čine”, kaže za njih Amfilohije), napadali su ga i Ratko Krsmanović, nekad predsednik SK-PJ, i Ilija Radulović, bivši potpredsednik SPO-a. Krsmanović je optužio Amfilohijeve sveštenika da skrnave spomenike iz NOP-a u Crnoj Gori, a mitropolit mu je uzvratio:
– Dobro je da ste i vi komunisti počeli da čuvate svetinje. Pedeset godina ste rušili tuđe.
Radulović ga je napao što je od crnogorskih poslanika tražio da podrže braću preko Drine, kad je citirao omiljene Njegoševe reči: “Neka bude što biti ne može, nek ad proždre, pokosi satana…” i ustvrdio: “Vi ste totalitarac. Vladika iz hajdučke pećine, bliži vam je rat nego mir, smrt od života. Blokada na Drini je žrtva za mir i život, ne izdajstvo”.
8. Pisao pesme, obožavao Dostojevskog
Amfilohije pisao je pesme i obožavao da citira Dostojevskog: “Svi smo krivi za sve” i “Ubi nas naše neznanje” (od Justina Popovića).
9. Brat Rade sveštenik u Kolašinu
Rođeni brat mitropolita Amfilohija Rade Radović je sveštenik u Kolašinu.
10. Čuvar pećkog trona
Od 1750. svi mitropoliti primorsko-crnogorski imaju titulu ezgrarha trona pećkog. Amfilohije je tu dužnost preuzeo 1991. godine kada je ustoličen. Tako da se on smatra čuvarem pećkog trona.
mitropolit AmfilohijeFoto: Profimedia
11. Njegoševa kapela
Mitropolit Amfilohije je oduvek tvrdio da se mora vratiti Njegoševa crkva na Lovćenu.
– Crkva Svetog Petra bila je njegova zadužbina, podignuta po njegovom uputstvu i za vrijeme njegovog života, 1846.godine, na mestu koje je sam obeležio i izričito zaveštao da u njoj bude sahranjen – rekao je jednom prilikom Amfilohije.
12. Kontroverzni govor na Đinđićevoj sahrani
Njegova rečenica koja je izazvala buru u javnosti, je ona koju je izgovorio na sahrani pokojnog premijera Zorana Đinđića.
– Ko se mača lati, od mača će i poginuti – rekao je tada on.
Preuzeto: Srbija Danas
