Roditelji su i sami prošli kroz tinejdžerske dane i znaju da nije lako biti tinejdžer. To su godine kada dete želi da bude nezavisnije, pretvara se da je starije nego što jeste, imaju nagle promene raspoloženja, tu su prvi susreti sa alkoholom, razmišljanje o seksualnom iskustvu, svađe sa roditeljima, angažovanje na društvenim mrežama itd.
Za roditelje su tinejdžerske godine veliki izazov, a zato je važno da se mame i tate podsete kako su izgledali ovi dani, ali i osveste kako tinejdžeri vide svet i zašto se ponašaju na način na koji se ponašaju. Karmen Vijeho i Noemi Toledano Fernandez, psiholozi sa španskog univerziteta Kordoba, otkrili su za časopis “The Conversation” kako tinejdžeri razmišljaju i šta može pomoći roditeljima da ih bolje razumeju:
1. Kontroverzne odluke
Zahvaljujući istraživanjima u oblasti neuronauke, postalo je jasnije kako adolescenti donose odluke. Oni moraju da rešavaju probleme u situaciji kada im se mozak još uvek razvija i daleko od toga da su sve njegove oblasti u potpunosti sazrele. Stoga nije iznenađujuće što tinejdžeri često donose pogrešne odluke. Tinejdžer se suočava sa beskrajnim situacijama kada treba da odluči šta da uradi: da pristane ili odbije kada mu se ponudi nešto novo, da li da prekrši pravila koja su ustanovljena u porodici i kako da upozna osobu koja mu se sviđa.
Sve ove odluke uključuju dve oblasti mozga koje sazrevaju u različito vreme. Prvi je mezolimbički trakt, koji je, između ostalog, odgovoran za regulisanje sistema nagrađivanja mozga. Ovaj snop neuronskih veza u aktivnom stanju podstiče ponavljanje aktivnosti koje su prijatne, kao što je zabava sa prijateljima. Aktivacija mezolimbičkog trakta je delimično posledica proizvodnje hormona. Stoga, tokom puberteta, kada su hormoni posebno aktivni, mezolimbički trakt je veoma aktivan.
Druga oblast je prefrontalni korteks. Ovo je ključni region mozga odgovoran za funkcije više nervnih aktivnosti – uključujući potiskivanje impulsivnog ponašanja, samokontrolu i predviđanje posledica svojih postupaka. Međutim, u pubertetu, prefrontalni korteks i dalje sazreva, tako da tinejdžer jednostavno još nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje i razume do čega to može dovesti. Ova neravnoteža omogućava razumevanje zašto tinejdžeri donose odluke koje donose. Kombinuju preaktivan sistem traženja zadovoljstva sa nezrelim sistemom samokontrole u svojim glavama. I ova kombinacija postaje osnova za ono što odrasli nazivaju rizičnim ponašanjem.
2. Potreba da budu deo grupe
Za tinejdžere je neverovatno važno da komuniciraju sa vršnjacima. Prijatelji postaju osnovni deo njihovog sveta. Iako dečaci i devojčice ne prekidaju odnose sa svojim porodicama, oni sada traže poverenje, podršku i osećaj sigurnosti ne od mame i tate, već od svojih vršnjaka. Zbog toga je toliko važno da tinejdžeri budu primljeni u određeno društvo, a da bi se to dogodilo, često su spremni na sve. Sada je njihovo ponašanje regulisano normama koje su prihvaćene u grupi. Tinejdžeri pokušavaju da se ponašaju onako kako misle da njihovi vršnjaci od njih očekuju. Često dečaci i devojčice, potpadaju pod uticaj društva, potpuno zaborave sebe. Možda čak osećaju da ih drugi tinejdžeri stalno posmatraju, procenjuju i osuđuju njihove postupke. Takva kognitivna distorzija je karakteristična za adolescenciju.
3. O ulozi odraslih
Često tinejdžeri imaju konflikte sa roditeljima, ali ako odrasli pokušaju da ih razumeju, rizik za takav odnos je manji. Evo šta stručnjaci savetuju:
Tretirajte greške i rizično ponašanje kao deo procesa odrastanja. Najvažnije je da dete uči iz njih i da ih na vreme ispravljate.
Smireno i sa razumevanjem objasnite kakve posledice eksperimentisanja sa rizicima može dovesti do tinejdžera.
Zapamtite da zadovoljstvo takvog ponašanja zasenjuje u njegovoj glavi sposobnost da pravilno proceni posledice.
Zapamtite da tinejdžerima nije potrebna samo sloboda da eksperimentišu i prave greške, već i ograničenja. Iako teže da budu nezavisni, ipak im je potrebna briga odraslih.
Pogled tinejdžera na svet se veoma razlikuje od pogleda odraslih na svet. Zato je veoma važno razumeti njihovu tačku gledišta. Dečake i devojčice treba čuti i razumeti dok se kreću kroz ovu mračnu šumu zvanu adolescencija.
