Građani Srbije će imati najbolje zdravstvo, a mi ćemo nastaviti da nabavljamo nove aparate i opremu kako nijedan pacijent više ne bi morao da ide u inostranstvo na lečenje! Trudiću se da primarna zaštita bude stub srpskog zdravstva, da oformimo porodične doktore koji će o svakom članu familije znati istoriju bolesti kako bi lečenje bilo brže i efikasnije, kako bismo sprečili razvijanje opakih bolesti. Nastavljamo da ulažemo u kliničke centre i bolnice i da zapošljavamo mlade lekare. Nastavljam tamo gde je dr Zlatibor Lončar stao, jer je on odlično radio svoj posao. Tako o svojim planovima i prioritetima priča nova ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić.
Promene i ulaganja
– Prvi put ulazim u ministarstvo i prvo moram da se orijentišem, jer je sve drugačije nego što sam do sada radila. Ali ja sam timski igrač i to je jedini način da se radi ispravno i kvalitetno. Ja ne umem da radim sama. Zato je moj sledeći korak imenovanje državnih sekretara i onda nastavljamo dalje. Neću biti neko ko će ulepšavati stvari, ali ni neko ko stalno priča da ništa ne valja – započinje svoju priču prof. dr Grujičić i ističe:
Jako je važno da se nastavi zapošljavanje mladih lekara i dobrih studenata, da oni ostanu u Srbiji. Moramo završiti i sve projekte koji su započeti. Tu pre svega mislim na Klinički centar u Beogradu, na Tiršovu 2, na Klinički centar Vojvodine. Ostaje nam i centar u Kragujevcu, ali i da se dorade stvari u Nišu. Nikako ne smemo zaboraviti manje sredine. Tu je mnogo važno da vidimo kome šta nedostaje od opreme, jer lekari u tim mestima moraju da imaju sve što im je potrebno za rad. Da imaju čime da leče i uspostavljaju dijagnoze.
Prema njenim rečima, upravo zato jedan od prioriteta jeste i reforma osnovne zdravstvene zaštite, ali je to, dodaje ona, proces koji dugo traje i koji zahteva mnogo izmena.
– To ne može da se uradi brzo da bi bilo efikasno. Ali ne smemo gubiti vreme kada nam pacijent dođe, a mnogo će nam značiti ako unapred znamo porodičnu anamnezu. Recimo, ako znamo da je baka bolovala od neke bolesti biće nam lakše da unucima odredimo dijagnozu. Moja zamisao je da imamo četiri doktora u svakom kvartu. Važni su nam i lekari opšte prakse, a mislim da su neiskorišćeni. Oni prvi treba da prepoznaju bolest i upute pacijenta. U jednom trenutku smo imali šest puta više specijalista nego lekara opšte prakse. Apelujem na studente da ne beže od opšte medicine, jer je to stub zdravstva – napominje Grujičić.
Novopostavljena ministarka otkriva i da će se rešiti problem najtežih bolesnika.
– Kovid bolnice se gase. One su odradile svoj posao, ali više nemamo toliku potrebu za njima. Prvih 100 kreveta u Batajnici mogu da se odvoje za teške bolesnike. Isto će biti i s bolnicama u Kruševcu i Novom Sadu. Time bismo rasteretili kliničke centre, pre svega urgentne ustanove – objašnjava ona.
Imam naslednike
Što se tiče funkcionisanja operacionog bloka, budući da će sve manje biti na Klinici za neurohirurgiju, ministarka odgovara:
– Na vreme sam o tome mislila. Ne zato što sam znala da ću biti ministarka, već zato što za nekoliko godina idem u penziju. Zato sam organizovala svoje naslednike. To su ljudi koji mogu da obave operacije koje ni ja ne radim. Napravila sam ekipu mladih i edukovanih ljudi, koji su prihvatili moj način rada, i ja mirne duše sada mogu da kažem da će neurohirurške pacijente imati ko da leči.
Onkologija 2
Ministarka zdravlja otkriva i da bi gradnja novog instituta za onkologiju i radiologiju mogla početi već sledeće godine. Nova zgrada trebalo bi da se gradi pored “Tiršove 2”, na prostoru između Ulice doktora Subotića i autoputa.
– Mnogi će reći da takav institut ne može da se izgradi u tako kratkom periodu. Ali ja se nadam da će biti gotov dok ja ne odem u penziju. Mi nemamo vremena – kaže ministarka.
Lekari ne treba da rade na dva mesta
Profesorka dr Danica Grujičić dodaje i da ona nije popularna među pojedinim kolegama jer se zalaže da ko radi u državnoj službi, ne treba da radi u privatnim ordinacijama i obratno.
– Mislim da je izvor korupcije što je dozvoljeno da lekar radi i u privatnoj i u državnoj službi. Smatram i da je digitalizacija zdravstva, koju je predložila premijerka, sjajna stvar. Tako ću, recimo, ja kao ministar na jedno dugme moći da vidim koliko je neki doktor ima pregleda tog dana, koliko operacija, koliko je bio na poslu, koliko nije – rekla je ministarka.
O transplantaciji
Transplantacija je veoma važna tema i o tome mora stalno da se priča, smatra prof. dr Danica Grujičić. Prema njenim rečima, postoje razne teorije o doniranju i za nju su to čiste gluposti.
– Postoji termin koji se zove moždana smrt. To znači da u mozgu nema cirkulacije i da ne postoji nikakva funkcija do nivoa kičmene moždine. Iz toga stanja nema povratka. To je mrtva osoba i takvi ljudi mogu da doniraju organ. Naš cilj je da uđemo u Evrotransplant da bi naši građani dobijali organe. Recimo, moj prijatelj je dobio od Nemice koštanu srž. To spasava život, a ne prazne priče da se organi uzimaju i nekome prodaju. To su budalaštine – dodaje ona.
