Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, u Kuli je održano književno druženje. Gost ovog druženja bio je pesnik Blagoje Baković, dobitnik više republičkih i međunarodnih nagrada. Govoreći o maternjem jeziku , Baković je istakao da opstanak maternjeg jezika zavisi od nas samih i našeg truda da ga očuvamo:
„Položaj srpskog jezika je u stvari pitanje kakav je naš položaj u našim očima. Mislim da smo mi poprilično izgubili vezu sa našim najplemenitijim precima, jer kao što sam rekao na druženju, ovaj narod nije pravio Džingis kan već sveci, od svetog Simeona, svetog Save do svetog cara Lazara kosovskog i svetog Nikolaja Velimirovića. Stiče se utisak da mi nismo dostojni potomci i da nismo uspešni u očuvanju našeg pisma, jezika, kulture, duhovnosti i vere. Na drugoj strani, opet, ima se osećaj da se nešto u tom samozaboravu veliko dešava i kad gledam kako se deca i mladi vraćaju crkvi, sve se nadam da je Desanka Maksimović u pravu kad kaže: Srbija je velika tajna, ne zna grm šta susedni grm sanja i da, iz tog sna grmova, može da se desi duhovni preporod“.
Međunarodni dan maternjeg jezika počeo je da se zvanično obeležava 1999. godine, donošenjem odluke od strane Generalne skupštine UNESKA. Ovo obeležavanje predstavlja sećanje na studente koji su 21. februara 1952. ubijeni u Istočnom Pakistanu, protestujući što njihov maternji jezik nije proglašen zvaničnim. Mnoštvo jezika, pa među njima i srpski, suočili su se sa mnoštvom iskušenja kako bi ostali ono što jesu. Prema tome, zaključak je sledeći: opstanak maternjeg jezika zavisi od našeg odnosa prema njemu.
Izvor: kula.rs
