“Lazare, izađi napolje!“, reči su Isusa Hristosa koji je nakon četiri dana od smrti svog prijatelja stigao ispred njegove grobnice, u Vitaniju. I zaista, na čudo svih onih koji su se tamo okupili, Lazar izađe iz svoga groba živ!
Ovaj veliki praznik poznat kao Vaskrsenje Lazarevo, ili Lazareva subota jedan je od najvećih hrišćanskih praznika.
Međutim, danas takođe proslavljamo i Vrbicu. Dan uoči praznika Cveti koji je nedelju dana pred Vaskrs i dan kojim počinje Cvetna nedelja, odnosno obeležavanje svečanog Hristovog ulaska u Svetu zemlju.
Značenje današnjeg praznika ogleda se u pobedi života nad smrću, a upravo se Lazarevo vaskrsenje uzima kao garancija za vaskrsenje svih onih koji veruju u Boga.
Lazar je nakon svog vaskrsenja živeo još tridesetak godina i ceo svoj život posvetio je propovedajući hrišćanstvo kao episkop na Kipru.
Na Lazarevu subotu naš narod neguje nekoliko običaja.
Svečani Isusov ulazak u Jerusalim kada su ga dočekali njegovi sledbenici bacajući mu pred noge cveće i vrbove grančice, simbolizuje se nošenjem grančica vrbe u crkvu. One se tamo osveštavaju, a kasnije se nose kući da se njima ukrasi dom.
Ovo je pretežno dečiji praznik i na Vrbicu ćete obično u crkvenom dvorištu videti najviše mališana.
Na današnji dan deci se kupuju zvončići, a pri služenju je obavezna litija oko Hrama. Još jedan od običaja jeste taj da se mladi međusobno daruju cvećem, međutim, cveće ne bi trebalo unositi u dom sve do narednog jutra.
Cveće se potopi u vodu da prenoći u dvorištu, ili na terasi, a tek sutradan se, prema narodnom verovanju, ukućani trebaju umiti vodom u kojoj je ono stojalo.
Mnoge porodice ovaj datum proslavljaju kao svoju Krsnu slavu, koja kako pada u period velikog Časnog posta, ne bi trebalo da bude mrsna!
Izvor: Gradske info
